Српски сион

БР. 10.

заједнице само се онда има сматрати као свршено и изведено, кад се накнада за предузета добра потнуно изда, или пупиларно на непокретним добрима осигура, или се другом каквом законитом — од странке, коЈа има примати — придознатом гаранцијом ујамчи. А дотле остаје оцеплењем образована општина у досадањој митрополијској заједници. XIV. Као пракно изјављена воља странке, која је за деобу, сматра се сагласна изјава апсолутне већине мушких сународних једноверних чланова, који су прешли 20. годину. Услед тога има се свагда ова околност при изравнању сходним начином констатовати. XV. За извршење овде нормисане деобе помешаних црквених општина, поставља се за дијецезе у тачци I. означене 6 помешаних комисија. У сваку од ових комисија бира српска романска делегација по два повереника. У случају ако једна странка утеловлење у сродну по народности митрополију поиште, шиље дотични српски административни дијецезански орган и дотична ром. конзисторија по једног изасланика, који ће присуствовати комисијоналној расправи. Од стране нолитичке власги присутно је једно лицекао {евНтопшт 1е&а1е и при расправи. XVI. 0 расправи око изравнања води тачан записник дотична комисија на српском — романском језику и предају га члановима комисије дотичној делегацији. Ако која делегација прамети, да је расправа ма с које стране непотпуна, то се преко свог претседника стави са другом делегацијом У споразуалење, а обе делегације наредиће сцоразумно, да се расправа поцуни. XVII. Ако изравнање не испадне за руком, сачиниће комисија записник на обадва језика, у ком се ова околност има констатовати и уручиће свакој партаји дотични оригинални записник за употребу. Стање ствари јављају комисије у равногласној релацији дотичним делегацијама. XVIII. У том случају, ако изравнање не испадне

за руком, има комисија изјавити странкама, да до деобе само судским путем доћи могу и покушава, колико је могуће и пријатељским начином уз еагласност обадвеју страна^а да утврди правичан и помирљив шоДив У1уеп(И (начин заједничког живлења.) XIX. Делегације имају што пре по потпису овог споразумлења, наименовати и саставити комисије на изравнање. Ове комисије имају почетком септембра, о. г расправе за изравнање без сваког отлагања отпочети, и што брже наставити, тако, да ове расправе буду до краја фебруара 1872. год. свршене. На ту цељ имају странке које мисле деобу искатц, а још нису искале, до сноменутог рока у том слислу молбенице дотичним комисијама предати. Ове комисије не узимају доцније приправе у расправу. XX. Делегације саглашују се у том, да се са обе стране пошље претставка Њег. Величанству, да Његово Величанство благоизволи као расправни суд у овој ствари краљевски суд у Пешти са провинцијал и ц. кр. земаљски војени суд у Темишвару на крајину делеговати. * Ова погодба заједно са записницима делегацијоних седница прочитана је у саборској седници 5. јула 1871. (Бр. 2021. саб. зап.), после чега је, на предлог дра Лазе Костића, саборска седница претворена, у конференцију и у њој узета у претрес како Погодба, тако и остали закључци делегација. Пошто је после одржане конференције ионово отворена јавна седница саборска, предложи др. Стеван Павловић: „Да сабор садржај прочитаних заиисника о раду српске и романске делегације узме на знање и од српске делегације романској делегацији у погледу поравнања стављене предлоге и учињене понуде за своје призна и ирима." Предлог дра Павловића буде једногласно примљен. (Бр. 2028. саб. заи.) У седници 14. јула и. г. прочитао је др. Јован Суботић, као свој предлог, ову представку на угар. министарство богочасти и просвете и војено министарство: „У ирилогу под ./• има част потнисани сабор вис. министарству до знања донети уговор (Погодбу), који је између Романа и Србаља