Српски сион

„СПРСКИ

сион. а

бр. 10.

IV. На тако потраживање има се деоба без отлагања на ниже означени начин предузети и извести. V. Нова дрквена општина, која би овим начином постала, може постојати или као самостална црквена оиштина, ако има средсгава да се као така одржи, или може се другој сународној општини а<ШНгаИ VI. Што се тиче црквено-општинског имања, постављају се споразумно ова начела, која важе за обе странке, и то : 1. Од обадвеју странака принозната искључна својина, како покретних тако и ненокретних сгвари, остаје оној странци, чија је својина, не потпада деоби, и одлучује се нре свега у корист власнику. 2. Заједничке покретне и непокретне ствари подлеже на основу ове погодбе деоби. VII. Где има једна иии две парохијске сесије, дели се на једнако, а где има више од две сесије, има се на. то ићи, да се оне сесије, што преко две претичу са обзиром на све околности што справедљивије поделе. VIII Литургичне и обредне црквене књиге иринадају оној странци, на чијем су језику написане, дакле словенске Србима, а романске Романима. Друге покретне црквене утвари деле се на обадве стране по размеру душа, и то колико је могуће у натури, иначе у сходној од странака споразумно углављеној накнади. IX. Заједничку цркву задржава уз утврђену накнаду, при иначе .једнаким околностима, она странка, која је у већини. Накнада има бити у готовом новцу или по споразумлењу странака у новчаној вредности саразмерно броју душа. Накнада се издаје или одма или у течају од највише 5 година. Не одговори ли она странка, која прими исилату на себе, потпуно својој обвези до овог рока, онда има друга странка право или ексекуцид водити или пак и саму цркву уз дотичну на истим основама утврђену накнаду, која се за исти рок испла-

тити има, на себе примити. У случају неодржања примљене обвезе има се безусловно иовести ексекуција. Сви пунолетни једноверни мушки чланови оне странке, која исплату на сеое узме, јамче, својим имањем као садужница за тај случај, ако се накнадна свота у уговореном времену потпуно не исплати и по томе има се њихово изрично саизволење относно изјасњење уз попис свију дотичних чланова по имену у погодбеном записнику назначити. Наравно да овим није други сходан, од странака усвојен начин јамчења и обезбеђења искључен. X. За време, док обвезана странка накнаду у смислу IX. тачке потпуно неисплати, служиће се обе странке црквом тако, да се једне недеље у њој дневно богослужење искључиво на словенском .језику, а друге недеље опет на романском свршује. Друге специјалне функције врше се наравно на језику оне странке, којој се чине. Што се тиче употребе школ. здања, саглашава се, да се тамо, где за поједину странку сопствене школ. зграде нема, у заједничком здању по једна соба свакој странци за поучавање деце даје, а кад у постојећој згради ни две за то згодне просторије не би било, служиће се једном просторијом обе странке на изменце. У осталом има се на то ићи, да свака странка за себе школску зграду добије. Други заједнички црквено-општински реалитети деле се на обе странке или у натури или у еквиваленту према броју душа. Ако се реалитет не може у натури поделити, онда се исплаћује по начину означеном у IX. XI. Одмах по свршеном разделењу и деоби добија свака странка свог сопственог свештеника. За оне свештенике, који би оваком деобом можца без ужитка остали, водиће бригу дотична јерархија. XII. Свака странка сачињава одмах по углављеној деоби засебну црквену општину, конститујише се у смислу дотичне црквено-општинске уредбе и управља сама својим црквеним имањем. ХШ. Изравнање относно разделење општинске