Српски сион
1
В ј * 10.
„СРПСКИ
оаон."
Стр, 149
дјечица, који не знадујош, што је закон Божји и света воља Његова, па ће им добри Бог лакше и онростити; али ви, који све то знате, па сте још и стариЈИ, ви сте грјешни пред Богом, на за то се и требате исповиједати и кајати, те молити се драгоме Богу, да вам опрости гријехе ваше. Ето, мали Васо, Перо, Јово и Омиља и пуно вас, што од јесенас само идете у школу, чули сте од господина учитеља и од мене пуно пута већ, да требате старрјега поздравити, кад га сретнете на путу у школу идући или из школе, јер је то Богу драго; па, ако то нијесте учинили, дјечице моја, онда се одмах сада покајте за тај гријех у души својој, и од данас немојте више никада сличан гријех учинити. То не кошта ништа рећи „помоз' Бог" или рећи: „добар дан," па да те за ту лијепу ријеч заволи Бог и добри људи. Поштујте дакле свакога старијега, а особито ноштујте и слушајте свога доброга учитеља, јер он вам је најбољи пријатељ, послије ваших родитеља. Немојте се путем и у школи између себе тући и за косе вући, јер Божја заповијед вели: „Не убиј ." Не говорите лажно један на дру гога било пред госп. учитељем, било пред родитељима. вашима, јер и то је гријех, с којим убијате добар глас и поштење један другоме, а знате ли, да сам вам казао : ^Ђољи је добар глас, него свилен дагс," па кад желиш и волиш, за за тебе кажу људи, да си добар, нека ти мило буде, да то исто кажу и за твога друга, комшију и за свакога ближњега твога. — Не мрзите један на другога, па ако се ваши старији и сваде код кућа ваших и ако воде пизму један на другога, ви не чините тако, но у љубави живите, јер је така воља Божја. Идите у цркву и у школу и учите радо и марљиво лекције своје, јер сте чули и знате, да је „лијеност" смртни гријех. Чисти и умивени долазите и у цркву и у школу, јер сте чули и знате, да је „нечистоћа" опет смртни гријех. — Све то чините, драги ученици, а више свега љубиге драгога Бога, а родитеља своје и све ближње, као сами себе; и онда ћете погодити, што је закон Божји и нећете гријеха имати. — А сада, ако има к«ји, од вас, што сте млађи, да није увијек овако радпо, као што закон Божји прописује и наређује, тај нека се искрено покаје у души својој за гриехе своје, нека моли драгога Бога, да му ми-
лостиво опрости гријехе; па нека више никада не чини таке гријехе, јер ће онда још већма драгога Бога увриједити. Ви старији приступаћете један но један к мени, као и старији људи, па кажите све истинито и отворено, што сте згријешили, ако желите, да вам Бог опрости гријехе ваше. Свима вама још једном велим, да сви добро послушате поуке и гавјете моје; да се увијек Богу молите и да права, честига и добра дјеца будете; па, ако све то учииите, и таки будете, благо вама бнда дјецо мила, јер тада ће вас св. благослов Бож.ји иратити кроз све вријеме живота вашега. Амин.
Из иеторије деобе наше еа Румунима. (Наставак.) II о г о д б а 0 помешаним српским и романским оигатинама пређашње арадске, вршачке и темишварске дијецезе.* I. Предмет ове погодбе јесу оне иравославне црквене општине, у којима Срби и Романи живе, које су се за време највише резолуиије од 24. Децембра 1864. у тадашњој арадској, вршачкој и темишварекој дијецези налазиле. II. Као таке помешане општине имају се све оне у I. означене срп. ром. црквене општине сматрати, у којима станују најмање 100 душа једне народности заједно са толикиа истим или већим бројем душа друге народности у црквено-општинској заједници. Ш. У помешаним тачком II. означеним црквеним општинама, стоји свакој странци, Србима као и Романима, и то без разлике јесу ли у већини или у мањини, од воље одцеплење из црквено-оиштинске заједнице и деобу заједничког црквено-оиштинског имања потражити, и то било да пређу у дотичну ио народности сродну митронолију, или да под јурисдикцијом досадање митроиолије самосталну црквену општину образују. * Ово је Погодба, коју су углавиле делегације и која се епомиае под Бр. 14 ваписника делегационих.