Српски сион

<Ј тр. 148.

вота," те редовно „језик пали, а глава плаћа." Због тога, што ето на тај начин „гријех иде из уста, а не у уста," „бол>е је свашто јести, но свашто говорити," и „боље је поклизнути ногом него језиком." Ако не можемо лијепо што рећи, а ми рађе шутимо! „Која се не рекне, она се не чује;" за то и „од мучања глава не боли," те нигда „не бију шуту него ј ез У-" Мећу тијем слабо користе и најљепше ријечи, ако нијесу искрене и истините. Што ми то хасни, ако ти је „на језику мед, а у срцу јед;" ако н. пр. „од сприједа ме лијепо гладиш, а од зада цријева вадиш?" Није лијепо, да се претвараш, да се правиш јагњетом, а јагње нијеси, док у теби „под јагњећом кожом много пута курјак лежи." Тада бих морао и нехотице у себи рећи: „Ко га не зна, скупо би га платио," а и отворено ти казати: „Што велиш, то мени, што желиш, то теби!" Не ваља лисичити, већ треба да ти буде „што у срцу, то и на језику," т. ј. да ти се с ријечима подударају и мисли. С претварањем и подмуклошћу сродна је лаж, и како се год не ваља претварати, не ваља ни лагати, ма да се често „лаж прије прими него истина," јер више годи од истине. „У лажи није користи;" за то „срамота је лагати." А да лаж не користи, најбоље нам то свједочи, што онај, „ко један пут слаже, други пут залуду каже," те се тако „лашцу ни истина не вјерује." Него лаж шкоди још нарочито за то, што заводи на много погрјешака. Тако н. пр. „ко радо лаже, радо и краде." За то, што „варалица и лажа удробе један пут у млијеко, а други пут баш ни у сирутку," још вам једном кажем: „Не ваља шарати, јере ћемо умријети." Истинит треба бити увијек, јер „истина сунцем сја." Али, која нам је за право корист и од најљепших, па ма и најистинитијих и најискренијих ријечи? Ви, Богу хвала, добро знадете, да „ни пас голе кости не ће." Тако су ти узалудне и најљепше ријечи, ако не ћеш да помажеш и дјелом. Што то користи, ако кога тек ли-

Бр 10.

јепо гладиш ? „Бадава га гладиш, ако Га Нв храниш!" (Наставиће се.)

П о у к а — школекој дјеци пред св. иеповијед Говорио Михаило Медаковић, свештеник у Шегестину, на св. Теодора Тирона 1899. Драги учепици и мила дјацо! Кад сам вас угледао мало прије, како журно и весело долазите дркви својој, скупа са својим добрим учитељем, мени је заиграло срце од радости; а сада када добро знам, да сте сви дошли к св. исиовиједи и причешћу, п када видим, да сте се сви чисто и лијепо обукли и мирно стали на овоме св. мјесту, још је већа радост у срцу моме. Па, као што имам увијек добру вољу, да вам кажем сваку науку и поуку, казаћу вам и то, зашто се сада радујем ? Ваши добри родитељи веселе се, кад им сјеме пшенично или кукурузно, што га они иосију на својим њивама, уроди добрим плодом; ваше миле мајке се радују, кад им мала дјечица ночну говорити прву ријеч српску, коју од њих чују; па како онда, да се и ја не веселим и не радујем, кад видим, да сте ви, драги ученици, добро разумјелл науку Божју, којој вас учим; кад видим, да ви, не само да знате, но и срцем живо осјећате, заповијест црквену, која нас учи, и која нам заповиједа, да треба: г Испови)едати гријехе своје и иричешИивати се у томенуте велике постове? и „Исповиједати гријехе своје?" Што мислите, мила дјецо, кад ми можемо исповиједити добро гријехе своје? Ја мислим онда, кад добро промислимо, па се сјетимо и ваљано упазимо, шго смо све згријешили. Прије се морамо сјетати на све гријехе своје, па их онда исповједити, јер ако то не учинимо, онда ћемо остати оиет гријешни, јер ћемо сами себе само варати, да немамо гријеха. Жожда сте ви кад год чули и таких ријечи : „дјеца немаЈу гријеха ," али ја вас опомињем, да ви таке ријечи и таке поуке не слушате, јер, кад ви не би имали гријеха, не бих вас ја овђе звао, нити би се требали исповједати. Ви имате мале браће и сестара, који још нијесу навршили 7 година живота, на их Ја не зовем к св. исповиједи, а ни ваши их родитељи не доводе, а зашто ? Што су они мала

„СРИСКИ СЕОН*.