Српски сион

Ве. 14

СРПСКИ СИОН«.

сведочи сваки поједини догађај данашње новести, Двојци својих ученика заповеда: к идите кк е1ск, гаже пра/ми? ва«а: и лвје ижрдцЈЕта «с<ш прик/Азано, и жревА сх нп.нк: ц>тр г кшикш<» приведита л\и" (Мт. 21, 2). Око себе прикупља своје дворјане. Окружују Га дванајст ученика Његових, као дванајст војвода. Тада се попе на мазгу, на којој су у времена древна јудејски законодавци ишли по народу. Кудгод крочи, на путу Га народ клицањем ноздравља. Он улази у свој царствујући град, Он крочи у своју царску налату; али како је он цар дугаа, то и иде Ои у палату дугаа, у свети храм; осваја га од наметљиваца незваних, и оданде пугата свој божанствени глас. Владари земаљски ! уступајте места Давидову Наследнику, места Ономе, 1-оји је у пештери, у јаслама бедним сневао прве снове, место Ономе, чији су Ученици били прости рибари, који само трнов венац носи око главе, па је ипак скупоценији, него да је драгим искићен камењем! На плећима својима не носи плагат од срме и кадиФе, па је ипак драгоценији од вагаега. Царевању Његову краја нема, држава ГБегова нема граница! Сиђите се са својих престола, клањајте се ЕБему, јер је Он Цар царева! П. И глете само, какав ли је Цар наш Спаситељ, и каквим законима управља Он своје поданике? Тек ту Га видимо ми у Његову читавоме достојанству! Глете, о глете! дворјани у Његовој големој држави нису кнежеви нити војводе; сиромашни су то, прости рибари, цариници, једном речи: ученици. Поучите се дакле од тога, да ко хоће да у царству Христову носи какво достојанство, тај прво мора бити Његовим учеником; ако будете живели по Његовим заповестима: доћи ћете до угледних места. Најсиромашнији човек, ако воли Христа, добија у царству Његову племство; племићски лист правога хришћанина : сграх је Господен. А законе и каповести Његове знати, није ни мало тешко. Из тога се испит нз полаже, не, јер су нам оне у срца урезане. Мало их дете исто тако може на-

учити, као и умии научник, и колико ли се пута дешава, да је бага умни научник просто неук у законодавству Христову, те га обичан, једва полуписмен хригаћанин у тој дивној науци просто посрамљује. Ш. И како ли је чудновато, да у сврху процвата царства тога, т треба земаљскога блага. Где сте ви јога видели убогијег сиромашка од Исуса Христа, та ни места имао није, куда би главу своју прислонио ; лишен одела свога, сахрањују Га у туђу гробиицу, о туђем трогаку. Па ипак је Он најеилнији Владар на овоме свету! и улазак Његов у Јерусалим важи као дивна победа смирености! Стога и није у држави Његовој онај први, који у обичном нашем друштву заузима ирва места, већ који је у првоме реду најбогатији у вери, који најближе седи при ногу Његових! IV. Знано је, да држава једна не може постојати без оружане силе. У Христову царству обратна је ствар. Царе земаљски ! где су ти ратници? Данаске по улицама јерусалимеким зелено грање посипају Његовим путем и рухо простиру по њем, а мачу и оружју ни трата ни гласа! Сјајну победу бере без битке, победоносна застава вије се без убојне вреве и звекета од мачева и копаља бојних! И када сиромашни народ јерусалимеки своје рухо простире под ноге Његове зар да ми ту не жртвујемо ништа, ама ништа баш? Распируј се и букни пламеном жарким одушевљају наш на овај светли празник, и хајдмоте да од сада постанемо достојним поданицима онога Цара, који питомо влада над својим народом, и V. радосш тодарује онима, који Га иримају. Када се владар са бојнога поља победоносно враћа, народ га његов радосно дочекује, јер ће сада завладати мир у земљи. Ал колко горких суза капље у пехар радости те! . . . Ко ли би и могао знати, колико је драгоцених живота стала та по-