Српски сион

„СРДОКМ сиов.*

251.

За ове дакле Ускрс не беше дан радости и весеља, већ доба гнева, пакости и злобе, те дакако да и допадоше вечне погибељи. Вадесмо дакле Ускрс, тројаки Ускрс у Јерусалиму. Не би за нас дивнијега Ускрса било, него када би ми сви од реда припадали само вернима пријатељима Христовим. Али је и тада ускршње радовање велико, када се ми покајемо са својих грехова, када пуни вере пристајемо уз Христа, говорећи и осећајући с покајииком Петром : „Господе, Ти све знаш, Ти знаш да те љубим". Само то пе ћемо пити можемо хтети, да спадамо у ред ненријатеља Христових, нити смо ради чамити у греху, одбапу.јући малоумпо Његове благодати. Не! ми ћемо свима силама тежити за тим и делати око тога, да и ми постанемо учесницима благословенога ускршњега радовања. Амин. Др. Владимир ДимитријевиЋ.

Румунска дрква у XIX. веку. (Наставак) Глава Т"^\ Борба за каноничко уређење цркве. Славни борцг^ за травославље. — Софроније молдавски. — Филарет Скрибан и његов рад на корист румунке цркве. — Резултати борбе. — Пар, А. Кузе и стуиање на иресто римо-католика у особи Карла румунског — Нове оиасности и нови борци за православље. — Мелтиседек романски и Силвестар хушки. — Победа иравославља. — Каноничка свеза румунске цркве с другим црквама истока, а нарочито с руском црквом. Ма како да је мрачна историја румунске цркве у овом жалосном периоду, ипак на обзорју њеном појављује се доста светлих особа. Промисао Божји нодигао је међу самим Румунима такове велике људе, који слично Давиду, наоружавши се праћком вере и правде, изађоше пред Голиата Кузу, да обране пегажену религију отаца. Борба беше дуга и тешка, али на крају крајева они ипак изађоше као победиоци, а имена њихова ваља да су златним словима уписана на страницама историје не само једне румунске цркве, већ и целог православног истока.

Ево имена тих незаборављених бораца и историјских раденика на православној њиви многопрепатиле румунске цркве: митрополит СоФроније, енископи браћа Филарет и НеоФит Скрибан, а касније: преосвећени Мелхиседек, епископ романски, преосв. Силвестар, епископ хушки, Јосиф, митрополит молдавски и Атанасије, епископ римничко-новосеверински. А сад ћемо приступити кратком излагању рада тих ревнитеља православља. Када су црквена добра разграбљивана, манастири робљени, ступио је као неустрашиви нротивник гога насиља митрополит молдавски СоФроније Овај најдостојнији владика на молдавској катедри био је пореклом из старе бољарске породице, а по правцу рада свог припадао је оној славној плејади румунских владика, његових претходника, као што беху Гаврило Банулеску, Вениамин Костаки и Григорије IV. влашки. Он беше васгштаник Њамецке лавре, те ту буде и пострижен од митроп. Вениамина, који му је пре гога учитељем био. Био је обдарен сјајним даром од природе, те је у свем свом раду и животу показивао се као пастир дубоко предан православљу, доказујући то својим проповедничким радом и административном управом на корист цркве и најпосле запечативши све то својом мученичком смрћу од руку нечасних пришипетља кнеза Кузе. Када се потпуно показаше замисли тога кнеза, Софроније је храбро се дигао нротив њих и потражио помоћи у православне Русије. Он посла кишиневском архиенископу Антонију, каа најближем духовно-административном лицу православне државе. извештај о гонењима цркве молдавске, која чини кнежевска влада, умољавајући преосвећ. Антонија, да посредује код Господара Императора о заштити цркве и евештенства молдавског од угнетавања и гонења. Влада Кузина сматрала је протесте митрополита СоФронија као противљење кнежевској власти и осудила га је на прогонство. Заједно с њим осуђен буде и настојатељ РБамецке Лавре Герасим. Бадава је цариградски патријарх СоФроније, као врховни пастир молдавске цркве, протестовао против тог и сличних насиља румунске владе: