Српски сион

О тр. 250.

„СРДСКИ смон.

Вр. 16.

како-ли је мален њихов број! Где је Исус, ту су и његови верни пријагељи; где Он на крсту виси. где је гроб Њзгов — ту налазимо ми и Његове верне пријатеље. Ту је нре свега Његова нресвета Мати Богородица Дјева, која са св. Јеванђе листом Јовапом, најмилијим учеником Спаситељевим, иод крстом сгоји; ту је Лазар из Витаније са сестрама својима, Мартом и Маријом; ту је Марија из Магдале и оно нешто расплаканих жена из Јерусалима. што смелије беху од мужева својих. А ту су и она два одвааша ретка човека, Никодим мудри и Јосиф из Ариматеје, што ступише иред Пилата и гнева се крвничкога не убојаше, те тражише да свога небеснога учитеља са крста скину. Из тих се људи и жена састојао онај тужни спровод, што тело Спаситељево праћеше до гроба мрачнога. Неда се просто описати љути бол, што раздираше уцвељена срца тих светих душа, која посматраху привидну иобеду Христових крвника, што Га на крст разапеше ! А тек у колико силнија беше радост њихова, када Он жив из гробних устаде тмина, те победи тако дивно непријатеље Своје! Како-ли сретне и иресретне беху душе те, те свете душе, нарочито Његова иреблагословена Мати и љубимац Му ученик, св. Јован! То ми једва да и замислити можемо ! Па када се они тих дана сретаху, са колико утехе и с колико се милине морађаху они ноздрављати раздрагано : „Христос ваекресе ! — ваистину васкресе!" Па има-ли и овде међу нама тако побожних и чистих душа, које се данаске тако радовати и веселити могу, као ови верни пријатељи Христови! Ој, како ли бих те данаске сретним и пресретним могао славити, добри хришћанине, ако се ти у ред тих Христових пријатеља убрајати можеш! Стога дакле и јесте Ускрс велики нразник радовања! II. Али је Ускрс освануо и слабим пријатељима Христовим. Па каквим ли Га они дочекаше осећајима? Дај пре свега да видимо, који су управ ти слаби пријатељи Снаситељеви. Врој њихој беше прилично

већи о<т броја верних Му пријатеља. Ми их налазимо у дугачкоме низу оних, што од Христа примише многоврсних доброчинстава и милости ; у ред њихов припадају сљедбеници Његови, шго Га на све страпе иратише и одано слушаху науку Његову. Они беху иријатељи Његови, они Га љубише Само шго се та љубав и нриврженост не могаде одржати и у искушењу с Њиме да страдају, те иадоше у грех. Петар, најодважнији међу самим аиостолима, одрекао Га се у три маха. Када видеше да је Христос на смрт осуђен, дух се њихов сломио и онино срнуше и ноколебаше се. Ал кад чуше и уверише се о Ускрсу Учитеља свога, & они се такођер обрадоваше радошћу великом, и, нокајавши се са своје пређашње малодушности, постадоше по ново, и сада већ за увек, верни и ревни сљедбеници Христови. И од онда је Ускрс дан радости и за сваку искрено покајничку душу. III. Али беше тада у Јерусалиму и таквих људи; који не беху нити Његови верни нити слаби пријатељи, већ који Му управ непријатељи беху. То беху књижевници и Фарисеји, са својим многобројним нристалицама, Они Исуса на смрт осудише, они не мироваше, докле Га на крсту разапета не видеше и тада мислише, да су Га са свим победили. Ал су они прерано ликовали: Ускрс их је о нротивном уверио, те се љуто разочараше. „Гле, вели св. Писмо, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничким о ускрсу Христову." С каквима-ли осећајима примише непријатељи Христови ту презначајну и ненадну вест? За њих беше то гром из вадра неба. Они беху потпуно на чисто с тим, да се то чудо затајати и онровргнути не може, те их спонаде прави страх и трепет и очај, шта ли би сада дало отиочети. Ваљало им беше да се придруже присталицама Христовим — но место тога дадоше ст))ажарима новаца да говоре евету: „не верујте у Његов ускрс, јер ученици Његови дођоше ноћу и украдоше га када смо ми спавали", те се та реч, вели Јеванђелиста, разгласи међу Јеврејима до данас.