Српски сион

Вр. 24. „СРПСКИ

Епископат није у својој изјави мотивирао први део њезин. Епископат држи, да овај сабор, и по своме бићу, и по своме историјском постанку, и по својој задаћи и по својој сврси, није парламенат у модерном смислу речи. Према томе, кад чује у сабору саопштење кр. повереника не сматра то саопштење престолном беседом. Претпоставка, дакле, на којој се оснива цела адреса славне већине, нема чврста, истинита основа, јер то саопштење је као октројка и диктат програма рада саборског. Одговор на све то не спада у адресу лојалности каква је закључена овим сабором, да је поднесе у дужној понизности премилостивом Краљу и Господару, Његову Величанству. То је поглед и уверење Епископата; а дозволите да и Епископат може имати своје уверење. Томе свом уверењу дао је Епископат израза у својој мало час преданој изјави; а што се оно не слаже са уверењем славне већине, израженом у осталим деловима нацрта адресе, не може се из тога изводити право, да се Епископат стигматизује (жигоше) обедом, да се „цепа од свога народа". У Епископату, као институцијиБожјој, није никада било, а и не може бити, ни побуда, ни циљева, какви му се подмећу. Епископи. као представници цркве Христове, а и кано вирилни чланови овога славног сабора, држе, да у адресу, која се управља пред прејасни Престо, треба да уђе само изјава лојалности и поданичке верности. Све друго што није то, не спада у оквир те адресе. То је, ето, мотив „изјави" нашој, у првом делу њеном, а никако не тежња, да се »цепамо од народа«. Кад би се том изјавом „цепали од народа" ми, морало би се онда показати прстом и на ону страну, која је као мањина саборска саставила и поднела свој посебни нацрт адресе, различит од наЦрта адресе славне већине. . . . Навод Дра Михајловића, да смо ми епископи из пуке формалности и ради „ситница" ставили други део своје изјаве, — не слаже се с истином.

СИОЊ* Стр. 3 ?ђ

Нисмо ми знали, нити смо могли знати, да ће г. Др. Рокнић, нацрт адресе већине попуњавати, односно исправљати, него смо ми своју изјаву написали пре тих исправака, и поднели славном с-абору изјаву своју на нацрт адресе, у којој стоји, да „наша св. православна црква не само допушта, него наређује и прописује, да сви верни њени учествују у спољашњој управи цркве." А Епископат не сматра, нити сме, нити може сматрати оно, што је у тим речима казано, као „ситнице". Нису то „ситнице", него веома важне и значајне крупнице. Кад се каже наиме, да св. црква наша наређује и прописује учешће верних у спољашњој управи црквеној, онда ту науку треба да имамо изложену у системи догматској и канонској. Нигде, ни у св. писму, ни у св. предању, ни у списима св. отаца, а према томе ни у системи нема те науке, да св. наша црква „наређује и проиисује , да сви њени верни учествују саољашној управи цркве". А кад је тако, онда ће сваки који се не заноси легендом о сепаратизму Епископата, сложити са својим Епископатом, и не ће се цеиати од њега, него ће признати: јесте, има Епископат право, Сваком таком верном не ће онда. никад ни на ум пасти, да тврди: како учешће свију верних у спољашњој управи цркве има карактер неоиходности у црквеној управи. Но кад се већ говори о том, да св. црква наређује и прописујс, да верни њени учествују у животу цркве, онда се тај императив односи не на учешће у спољашњем него на учешће у унутрашњем животу њеном. Црква, као добра мајка свију нас. љуби сву децу своју подједнако, греје и ппта свако чедо своје. Али црква као институција божанска, трајна и вечна, има своју организацију, која не предлежи никаквим променама, ни приликама времена^ него једино вољи свога божанског Основател^а. Дозволите, драга браћо, Срби православни, да су епископи Св. Духом по-