Српски сион

Врој 28

С тр . 473.

места. У уредби тој нема никаквог наређења гледе сазива епархијских скупштина, а где нема никаквог наређења, не може бити ни тумачења онога што не иостоји. Господин известилац би хтео, да одлуком сабора осигура административним одборима право сазивања епархијских скупштина. Таква одлука сабора би била то исто што и допуњавање оцносно измењивање посто.јеће еиархијске уредбе. А ја таквој допуни и измењивању не видим потребе, не сматрам је опортуном, поричем јој и сам резон. Пост^јећа епархијска уредба је привремена, а овај сабор стоји пред задатком организаторне радње своје, која има да обухвати и коначно уређење епархија. Ја не могу да видим разлога и основа допуњавању и пзменивању привремене уредбе, која се има за неколико месеци наменити сталном, новом уредбом. Кад смо се досад таворилп постојећом уредбом, причекајмо се не донесе нова. Стојећи, дакле, на позитивном становишту постојеће епархијске уредбе, која не даје административним одборима право сазивања епархијских скупштина; а јер поричем и саму могућност интерпретације коју жели г известилац, и, нанослетку, јер сматрам нецелисходним допуњавање и измењивање привремене уредбе, која се има за кратко време заменити новом уредбом, то предлажем, да се предлог одбора 15-рице одбије и преко њега пређе на дневни ред. Др. Бранко Или& наводи, да се право административних одбора на сазив епархијских скупштина, ако не из слова уредбе, граматичком интерпретацијом и аналогиЈОм, даје изводити из духа уредбе епархијске и н. пр. из права црквеног одбора, којпм он сазива црквеноопштинске скунштине. Жали да у ностојећој епархиј. уредби нема аналогног наређења тог. Прота Јоваи ЈеремиЛ Није нужно било, да ме г. Др. Илић иодсећа на логичну интерпретацију, јер сам већ рекао, да се и она мора оснивати на извесном наређењу закона, и да се не може интерпретирати оно чега нема. Није било нужно, сасвим сувишно је било, да ме г. Др. Илић подсећа и на аналогију са црквеним одборима. Ја стојим на позитивном темељу постојеће уредбе, која ту аналогију не дозвољава. Аналогија, о којој говори г. Др. Илић, може се узети у обзир тек онда, кад се буде радило (1е 1е§е ГегепДа. Данас имамо пред собом

1ех 1а1а и њега се морамо држати. Г. Др. Илић говори о ономе што би по његову требало да буде, ја заступам оно што постоји. Ако ме г. Др. Илић не разуме, зар је чудо? Не разумемо се, или не ћемо да се разумемо ми у опште, већ 30 година. Што у постојећој енархијској уредби нема наређења гледе сазива епархијских скупштина, није томе крив извршилац уредбе, него законодавац; крив је сабор од 1870. г. Није се требало упушгати у донашање привремених уредаба, па још тако крњих и непотпуних, као што је епархијска. Можда је и томе узрок она ноторна журба и хитња, којом су у опште грађене наше уредбе. А можда свој велики део, иоред те журбе и хитње, носи на себи и она неепремност, без које није улазио у свој посао и задатак ни сабор 1870. године. Али, није сада о томе реч; као што није и не може данас бити реч ни о томе како би требало да буде, него како на темељу постојеће уредбе и у данашњим приликама бити може. И опет велим, интерпретацији, ни граматичкој ни логичној, у конкретном овде случају не може бити месга, јер гледе права сазивања епархијских скушигина немамо у ностојећој уредби шта да ингерпретирамо, пошто она о томе апсолугно ћути. Поред таког њеног ћу тања о томе, и поред факта да је прву скупштину —- о којој јединој уредба само и говори — сазвао сам сабор, а све друге, које су се диктатом прилика потребнима показале, да је сазвао Саборски Одбор или тек уз аристанак и по дозволи његовој административни одбори, —- не може бити основа ни аналогији. А пред организагорним задатком овога сабора, пре.јудицирати организаторној радњи његовој допуњавањем и измењивањем привремене уредбе, — не видим ни разлога, ни ц>;лисходности, шта више ни парламентарног резона. Једно је што видим и прнзнајем, а то је: потребу што скори.јег донашања нове и потпуне еиархијске уредбе. И паки — противан сам предлогу одбора 15-рице и предлажем да се скине с дневног реда. Др. Жиша Мушицки одговара Јеремићу, да нема уираво у закону ко сазива епарх. скупшгину, али то без сумње има прако на то сабор сам. Иаа наређења, да дан сазива е !арх. скупштине има одредити епарх. уирава. Морамо