Српски сион

€*р. 464.

,СРПСКИ сион..

1>Р. 28

то прописивала, иостави стручну анкету учитељску коју ће Шк. Савет саслушати од времена на време у свима главнијим дидактичкометодичким, школским учитељским питањима, и да Саборски Одбор, који ће сиремити предлог за уредбу узме у обзир нитање о анкети, и тај ћу нредлог бити слободан да у своје време славном сабору поднесем. Др.. Вр. ИлиИ говори о дисдиилинарној ствари епарх. школског референта Ђорђа По новића и доказује да је школски савет незаконито постуиао, када га је разрешио референтске дужности и иовратио у пакрачку ирепаранднЈу. Оеудио га је без саелушања. Уверен је, да га јеш колски савет гонио. Сгавиће конкретан нредлог: да се изабере одбор, који ће његову ствар испитати и нодиети иредлог, да му се даде потпуна сатиефакција. Мита Елицин. После исцрнних говора поштоване господе нредговорпика, не би имао много што да додам. Ж-алосна слика нашег школства изнесена је, а кривица врховног уирављача, Школског Савета, већ је несумњиво утврђена. Народна школа је врло важна установа у нашем народном животу. Док се не обезбеди опстанак српских иародних школа, дотле није обезбеђен ни опстанак нашем народу. Народна школа је такова установа, без које ни црква, ни правоелавље не могу напредовати. Зато нам је дужност, не само да одржимо ове школе, ко.је по стоје, него још и нове да отварамо тамо, где их нема. Али у бившој војеној граници — као и у Троједници отежано је отварање српских школа. Велика већина наших оиштина тешком муком издржава вероисповедне школе, а поред тога приморане с.у да издржавају и комуналне школе. Али наш народ ииак доприноеи те жртве, јер уме да цеви важност своје школе. Ко не поња важност сриских школа, тај нека оде у Панчево, где не постоје ни српске народне, ни комуналне, већ државне школе, па ће се уверити, да је народна школа насушни хлеб. Из извештаја Школског Одбора вршачке епархије чита онај одељак, који говори о држ. гаколи у Торњи, где српека деца не знају сриски читати ни писати, Богу се молити, ни иојати, већ се крсте римокатолички и моле Богу мађарски. Узалудно се наш народ бори, да снасе своје школе, кад Школски Савет неће да му помогне. Његова кривица нри иокомунаљивању школе у граници утврђена је. Најзад зна се, да су чла-

нови тог Школског Савета изнемогли старци, који већ више нису сиособни да врше своју дужност, те би сами требали да се уклоне, да би школску управу нреузели људи, који ће умети не само школу да унапреде, него да јој и обезбеде опстанак. Тај Школски Савет није ништа радио, ни док су његови чланови били млађи, а камо ли сада, кад су остарили и сазрели за стање мира. Ради карактеристике каквим људима је сада поверена управа школе, спомињем једног старца, који сам признаје, да није више способан за члана Школског Савета, али вели, неће да даде оетавку, јер се не може да одрече патријархова ручка и десет круна дневнице. Кад еве то знамо, што нам тако јадну елику иружа наше школство, изгледа, као да подаци овог извештаја нису тачни. Ево једног иримера: На стр. 40. вели, да у вршачким школама делају 12 учитеља и 0 учитељица и то школске године 1901.-2. Међутим говорнику, који је и сам вршачки учитељ, није иозиато, да у вршачким српеким школама има 12 учитеља и 6 учитељица. На против већ од више година делају тамо само 8 учитеља и 3 учитељице, сем тога учитељ гимнастике и један заменик. Ово је један доказ о нетачности изнесених података, а за цело биће их и више. И то је доказ, да је извештај саотављен олако. За тим осуђује онај део извештаја Школског Савета, у ком се пребацује. да се неки учитељи вршачки више баве политиком, а не школским нословима, а међутим признаје, да је у вршачким школама добар уснех. Кад је успех добар, онда су свакако учитељи и радили, а кад су радили, онда не стоји ни она тврдња, о занемаривању школе у корист нолитике. Сам тај извештај дао је нападнутим учитељима најлепшу задовољштину. Није лепо, што нису изнесена и имена оних, на које се циља, да се зна бар, који су? Износи у опште мисли о политици, те разлаже шта је политика п ко се све бави нолитиком ако је пријатељ своме народу, а учитељ ваља да са народом дели и добро и зло. Зна се, да се и састављач овог извештаја бави иолитиком и припада извесној странци. Из тога се види, да би њему право било, када би се учитељи бавили иолитиком у оном правцу, у ком се он бави! Сем тога има и личне политике, а у том као да се еаетављач овог извештаја врло добро разуме, као што се то из разлагања г. Косовца види. Многи учитељи пак не разумеју се у томе, него радо терају народну нолитику,