Српски сион

С тр . 484.

. СРПСКИ СИОН«.

ВР. 29.

епархијске уираве имају само обнављати. Одбор 15-рицо је тога мишљења, да аналогно доцнијој Уредби Школској, као саставном делу енархијске уредбе, мандат епархијске управе стоји дотле, докле и самој скупштини. У име одбора предлаже: Да се епархијске скупштине бирају сваке три године, а епархијски одсеци да се обнављају кад буде нова енархијска скупштина изабрата. Проти Јован ЈеремиЛ. Славни саборе! Као што нас је постојеће епаохијско уређење оставило у неизвесности гледе сазива епархијских скупшгина, није оно фиксирало ни време трајању периоде скупшгинске, нити трајању мандата одсечних чланова. Кад је Саборски Одбор, и то не само онај из 1890. до 1892. године, него и сваки пре њега, стао на становиште, да се само уиражњена места одсечних чланова у епархијској управи имају попуњавати, чинио је он то не што му се тако допадало, него што друкче није могао чинити према посто.јећој епархијској уредби. Та уредба апсолутно ништа не говори о периодичном сазивању епархијске скупштине. Није могла гледе тога ништа ни устаковити, јер је имала на уму само једну, ирву епархијску скупштину, и јер је сабор оставио, да и то нитање регулише и нормира у изглед стављевој квначној епархијској уредби. Гледе трајања мандата чланова конзисторије наређује ХХП. члан привремене епархијске уредбе овако: „Како свештеничке тако и световне чланове конзисторија бира епархијска — разуме се у XVIII. члану предвиђена прва — скупштпна, на време до устрој■ сшва". А то значи дотле, док сабор не донесе коначну уредбу, у којој би се тек имало одредити трајање мандата конзисторијалних, као и осталих одсечних чланова. Дакле, рок томе мандату није фиксиран у привременој уредби него је остао зависним од коначне уредбе, ше има тра)ати све док се ова не дотсе. Привремена уредба у XXVIII. и XXXI. члану своме не спомиње ниипа о трајању мандата чланова административног и школског одбора. Но, кад се господи предговорницима толико донада аналогија, онда ^у се сад послужити њоме ја, јер овде јој места и може и мора бити. Аналогно ХХП. члану Уредбе и мандат члановима ова два одсека траје „на

време до устројства". (Гласови: Вар и члановима школског одбора?). Јесте, и члановима школског одбора, и поред 130. §-а Школске Уредбе, који § нека господа сигурно имају на уму, кад мисле, да с тим члановима има друкче бити него са члановима конзисторије и административног одбора. Али, није тако као што они мисле. Шта вели 130 §. Школске Уредбе од 1872. године? Вели ово: ... „чланове (Школског Одбора) бира епархијска скупштина за време, на које је и сама изабрана". Је ли овим §-ом фиксирано време трајању мандата чланова епархијског школског одбора? Није ; а није ни могло бити, јер нигде није установљено време, на које се бира епархијска скупштина. А зашто није, рекао сам већ. А то време није могла ни одредити Школска Уредба; она се у то није ни упуштала. То је изван њене компетенције. Она је посебна уредба, и као такова не може прејудиковати, а још мање би могла укидати и мењати епархијску уредбу као органичну. Дотични део 130 §-а Школске Уредбе за данас још нема практичне вредности. То је само начелна, општа одредба, која се даје применити у сваком случају, а добиће ирактичну вредност тек онда, кад се донесе устројство епархија, у којем ће се имати фиксирати време на које ће се епархијске скупштине бирати, а према томе на које време ће трајати и мандат чланова епарх. школског одбора. Аналогија, дакле, коју г. известилац изводи и примењује са 130 §. Школске Уредбе на епархијске одсеке и њихове чланове, није основана и не могу је усвојити. Из свега реченога излази ово: пошто у епархијској нривременој уредби иостоји наређење, да се чланови епархијске уираве бирају „на време до устројства", то мандат изабраних чланова има с.ве дотле трајати док се то епархијско устројство не донесе. (Др. ГадивојевиК ВачиЛ: Онда би постојећа епархијска уредба морала гарантовати и живот тим члановима? Гласови : А шта ће бити ако чланови номру? Онда долазе суиститути !) Јесге, господо, онда ће се епархијска управа испомоћи супститутима, као што је то чинила и досада, не само енархијска, него и мигрополијска управа. МипсЈиз зе ехре<Ш. Истпна, многима су ти супститути немили и не могу да се с том институцијом измире. Сећам