Српски сион

1>р. 29.

„СРПСКИ сион/

се, да је један члан овога сабора у једној од прошлих седница осиорио законитост једној пресуди Мптрополитског Црквеног Савета баш стога, јер су при донашаљу дотичне пресуде участвовала и два супституисана члана истога Савета или као што је исти посланик рекао : „људи са сокака." То није коректно, није разложно, јер кад би сгали на то становиште и примили те назоре, морали би доћи у положај да оспоримо радњу Митроиолитског Црквеног Савета од 1872. године до данас, да не сиомињем доба пре 1872. г. Кад је већ реч о суиститутима дозволиЕете ми, госиодо, да изнесем пеке податке, који су ми при руци. Дуго би било кад бих их све редом износио. ( Гласови: И не треба). Не, немојте тако. Греба да чујете, а добро ће доћи да се научите нечем и из тих података. ( Гласови: Чујмо!) Није мени лако говорити на овој врућини и у овом парламентарном котлу, а већ ме и грло изневерава. Али у интересу ствари и да дођемо једаред на чисто са тим супститутима, о којима се са много горчине говорило и писало код нас, будите стрпљиви господо, а .ја ћу вам рећи што о томе знам. (Гласови: Чујмо!) Уредба Митрополитског Црквеног Савета донесена је 1870,, а нревишње потврђена 1871. године. Већ у другој седници тога Савета, држаној 1872. годиае, сретамо се ми у њему са члановима супститутима. У записнику те седнице под бр. 5. стоји од речи до речи ово: „Његова Преузвишеност г. нредседник јавља Савету овом, да је, почем се нису сви позвани чланови Савета овог искупили, по досадањем узусу супституирао на дотична места, за случај да позвана господа чланови Савета овог не би дошли, преч. г. Атанасију Поповића и Стевана Лазића". То саопштење председниково узето је на знање. Предсецник нак Савета био је, господо, човек, којем баш ви не ћете оспорити безусловну благонаклоност ирема автономији и автономним утановама, — био је тадањи администратор Митрополије, благоуиокојени епископ Арсеније Сгојковић. И сад бих могао да изнесем цео регистар супститута у МЦСавету од г. 1872. до данас. Доста је да констатујем факт, да је од г. 1872. до 1885., — из тих година су ми иодатци сад при руци — даклеза пуних 14 година, да Је само једна седница МЦСавета, и то пролетна седница г.

1883, била без суптитуисаних чланова! Нека вас, господо, не изненађује ни то, да је много седница бивало, у којима је било 1 / 2 таквих чланова. Дакле видите, господо, да супститути нису иостојали, као што неки мисле, само у бившем режиму. Они су старији и од тог режима и од нас свију; а ко зна, — могу и нас преживети.... А откуда институцаја тих супститута? Да ли они цотичу из чије год самовоље и личних, ма којих, мотива? Не. Пос1авл 3 ање сунституисаних чланова има свога легалног темеља, а у самој нашој автономној органпзацији и свога разлога. Они постоје и постојаће све дотле, док усграје у крепости Конзисторијална Система односно њезин 7. §. V. одсека. А и дотле, док се наша организација не измене и сама собом не искључи супституцију. У иролетној седници МЦСавета г. 1874., под Бр. 5. „Њег. Преузвишеност г. председник примећује, да би из разлога тога, што нису сви позвани чланови МЦСавета у седницу дошли, ради получења одлучнога броја чланова реченог Савета, ваљало ио досадашњем на § 7 одсека У. Системе Конзисторијалне основаном обичају, у место одсутних чланова супституирати друге, — и пошто се и остали чланови Савета овог за нужност супституције изражују, супституира се" . . . итд. Не позивам се ја на Конзисторијалну Систему што ми је она, можда, за срце прирасла, него да докажем законитост суаститута. За Конзисторијалну Систему имам само једну мисао, једну жељу, један суд — не било је што пре. Аналогно МЦСавету морала се са супсгитутима и^помагати и епархијска управа. А да шта су и чланови заменици у Саборском Одбору — него супститути! А сад да се вратим на предлежећи предлог. Примање предлога одбора 15-рице било би мењање постојеће привремене епархијеке уредбе. То мењање не сматрам целисходним из разлога већ наведених. Не могу га одобрити, Стога предлажем, да се и тај предлог одбора 15-рице скине с дневног реда. Др. Бранко Или% пријављује се за реч и хоће да говори, али га другови из саборске већине ућуткаше. Др. Мита Мушицки. Сам г. прота Јеремић је признао, да има у епархијској уредби много