Српски сион

5 р. 38

СРПС1КИ СИОН."

Оге. 637

комесара може заузети само једно коректно и одлучно становиште, као што га он у име самосталне странке износи у овом протуприједлогу. Пошто се из говора Њ. Преуз. г. Ераљ. Повјереника, којега је држао у саб. сједници од 13. јуна 1902. г. види, да је Краљ. Новјереник цротив јасног наређења §. 8. саб. устројства хтио утидати на правац саборског рада тим, што је досадањи гравам. правац означио као неплодан пут а изјавио да одобрава напуштање тога правца а подједно и политике из саборских расправа: то се овај сабор, да очува своје право слободнога законитога рада, ограђује цротив дотичних у говору Њ. Преузв. Краљ. Комесара садржаних његових изјава. Др. Сл. Милеши%,. Олаже се потпуно са мотивацијом Дра Медаковића, но предлаже, да уђе у записник ова ограда: 1.) Овај сабор задржава себи и на даље несумњиво земаљским и автономним законима зајамчено право, да самостално одређује правац свог рада, који ће према потребама бити граваминалан или не. 2.) Српски народно-црквени сабор има свој делокруг, који је утврђен земаљским и автономним уредбама, које ни досадашњи сабори нису прекорачивали, нити су политику у тај круг увлачили, те тако ни овај сабор нвје могао доћи у ту црилику, да закључује о потискивању политике из тога делокруга. Молим славни сабор да овај предлог усвоји. Др. М. МихајловиЛ мисли да су оба предлагача изгубили једну околност из вида. Сабор од 1897. одлучио је да узме прво у претрес админисгративне ствари а затим да пријеђе на организацију, алп једино уз гаранцију да неће бити октројака. Потреба је била решења администр. ствари, па зато су у граваминалним представкама на владу и општине и зборови, и посланици од 1897. г. такав сабор захтевали. Према томе је влада знала шта је народ тиштало, а тај јад народни има израза и у .једном пасусу адресе већине, где се иста позива на граваминалне те представке. Дакле ни у адреси није напуштен потпуно тај правац. Од своје стране у томе говору не налази оно, што у њему налазе др. Медаковић и др. Милетић, да се наиме тпм говором хтео наметати дневни ред и нравац политике. Тпме би се могло извести да овим сабором управља невидљива

рука од горе, на то не стоји, јер дневни ред доноси сам сабор. (Самосталци: 0 томе није било речи) У овим речима поверениковим налази се само одобравање рада саборског, а не октројисане истога. Остаје при својем предлогу. Др. Ж. МиладииовиИ (по пословнику) моли да се одгоди седница на 5 мин , пошто овде стоје два предлога, која се много не разликују. Један садржи само ограду, а други конкретан закључак, па би се исти могли спо јити споразумно у један. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ одгађа СеДНИЦу на 5 МИНута (Наставиће се.)

Манастир Ходош. У 1. и 2. свеску „Богословског Гласник" саопштио је прота Д. Руварац седам прилога, до којих је дошао „добротом преосвећенога епископа пакрачког Мироиа Николића", а којим се прилозима приказује „радња српске јерархије 1877 око повраћања манастира Ходоша српској митрополији" Карловачкој. У уводном делу тога саопштења нашао је непозиати писац у 209 броју органа радикалне страике повода, да одговори проти Руварцу чланком, у којем се пркошљивим игноровањем историје и истинитог стања ствари подмеће кривица ради манастира Ходоша Његовој Светости данашњем патријарху сриском. Ни мање ни више, него се ту безобзирце вели, да су „манастир Ходош отели Румуни од нас под Георгијем Бранковићем етискоиом дијецезаном манастира Ходогиа/" У истом органу радикалне странке подметала се и до сада кривица ради Ходоша Његовој Светости патријарху Георгију. Али се та кривица доказивала тиме, што после премештаја архимандрита Корнелија Живковића из ман. Ходоша у Месић није у Ходошу постављен Србин настојатељ, услед чега да је Ходош за Србе био изгубљен. Ми смо ту тврдњу обеснажили у 11. бр. овога листа ове године. Кад се са дотичне стране видело, да је неистинитост тврдње о кривици Његове Светости — на тај начин подметане — доказана, ето нам се орган радикалне странке јавља новим методом у