Српски сион

От? 664

„СРПСКЕ

ОИОН".

Б р . 40.

тражимо начин да је свладамо, долазимо до тога, да нам спас може доћи само са оне висине, са које су нас много цута зраци очинске љубави и милоште огрејали. И што је овај сабор сазван, и што је могао до сада да ради, имамо да захвалимо тој помоћи и томе старању. Други фактори нису до сада показали озбиљну сталну жељу, да се консолидира наш н.-ц. живот и наша н.-д. организација, већ су просто за ово абнормално и незаконито стање наше автономије, које води пропасти наше цркве и наше школе, напме моралном расулу нашег народа, које не може да служи нп на корист а камо ли на часг отаџбини нашој — цинично бацали кривицу на наше досадање саборе, на досадање посланнке и на народ који је те посланике бирао. А да горка ова ирониЈа буде иотпуна, и Срби посланици на зем. саборима, које је исти тај народ бирао, у надн да ће му бар у најрођенијој ствари бити браничи. идентификовали су се у томе често са тим факторима, па су их као у свему тако у и том придржавали и нодуиирали. И за то треба, за то мора бити граваминална иредставка, а тенденција јој мора ићи у два правца: да изнесе верно црну слику нашег н.-ц. живота, и изнесе све узроке, којн су до тога довели, па да код светле круне наше затражи заштите и цомоћи, да се ови узроци уклоне, вера у моћ устава н закона цоврати и тиме грдна она сметња законодавном и организаторном раду сабора уклони, а да одбије ону обеду, да су и сама организација и рад наших сабора криви, што је и црква и школа у овако јадно стање дошла. А са тога гледишта не може представка већине задовољити ни у ком погледу ни цо експозеу, који је непотнун, нити по петиту, који је нејасан. Бадава уверава др.' Михајловић, да је у њој све збијено, што треба да уђе, говорник то не може да нађе. Михајловић је истакао да се адреса већине позива и на нароцне изјаве. Нризнаје да је лепа појава што је држање посланика нашло разумевања, у народу. Тако треба да буде. Али ииак од горе треба импулз да се према доле разлеже. За то не би хтео да се сабор тек акомодира енунцијацијама од доле. Зато је говорник са својим друговима израдио нацрт представке, у којој је после увода

у којем се износе побуде сабора за ову нредставку и правни и законити темељ, на којем почива право нашег народа, а на који се овај сабор ослања, те према истакнутој тенденцији удешен петит, а у којем у погледу излагања данашњега стања и низања узрока, који су до тог довели реципира представку коју су посланици сабора 1897. у исту сврху саставили, која је резултат дугог, мучног и смишљеног рада наших тадањих посланика, наше интелигенције, док је још здружена, сложна била. Унесено је и неколико новијих момената, као наредба о учењу мађарског језика, а тангирана је и позната појава у Синоду, који је врховни орган наше цркве, па нама мора биги и свет и драг. Тиме што је прописан дневни ред Синоду у стварима које иду у најужу сферу његова рада, тиме се задире у суштину наше цркве. С тога препоручу.је на прихват нацрт мањине. Буде ил. БудисављевиЛ. Као члан адреског одбора имао сам част изјавити на први мах да прихваћам нацрт адресе врло поштоване већине, јер ова у првом делу садржава достојни израз непоколебиве вјерности и хомагијалне одачости сланног овог српског нар. цркв. сабора, а у потоњем се дијелу понешто опћенитим али доста јасним цртама осврће на извјесне тегобе и жеље; док је нацрт адресе врло поштоване мањине уз једнако достојан и топао израз вјерности и оданости нри крају изриком изјавио посебну граваминалну представку. Вијеран томе начелном становишту не могу се придружити ниједној данас предложених граваминалних представака, оној врло поштоване мањине још и зато не, што се је као важан, опсежан и далекосежан предлог имала за времена штампати и међу чланове славног овога сабора разделити не синоћ или јутрос, већ 48 сати прије распре, како то нарочито првписује § 14. пословника. Ово ми је част славном сабору изјавити. Др. Никола ЂурђевиИ. Хоће да побије Медаковића и то самим Медаковићевим уводом и свршетком. Др. Медаковић вели да је сабор овај добио задовољење за сабор од 1897. г. признаје да су данас настале друге прилике, а на крају хоће ииак адресу од 1897. год. То се двоје код Медаковића потире. Медаковић као чаробник хоће да ускрсне из мртвих