Српски сион

Б р 41

СИОН."

771.

мена називаху је Хришћани: Молишвом Госиодњом (ОгаИо Г)оппп1, огаИо ћепНз); због тога, што је она проистекла из пуног љубави срца самога Господа нашег Исуса Христа, и што се излила из пречистих Његових уста. Молитвом очевом (ОгаИо ра1егпа); јер се она узноси Богу — Оцу из детињег срца верних. Молишвом свакидањом (ОгаИо ^иоИсИапа); јер њоме је Хришћанин дужап, да сваки дан приступа своме Његовоме Оцу. У богослужбеним књигама наше православне цркве, где је прописано да се ова Жолитва чита у току овога или онога богослужења, она је означена својим почетним речима: СОтче нашх. И ако је већ из свега горесиоменутог јасно, да је Молитва Господња најважнија од свих молитава, то ће ипак бити још јасније, кад разгледамо њену унутрашњу особину. Молитви овој, као шго смо већ видели, научио нас је Исус Христос единороднуи Окшк сии кх лон'к СОтчи (Јов. I, 18.). Који, по Овојој једносушности са Оцем, исто тако познаје срце Свога Оца, као што по Своме свезнању зна срца људска. Научио нас је, говоримо, сам Господ, Учитељ истине, Ходатај наш пред Оцем, најбожанственија премудрост (I. Кор. I. 24). На тај начин, по самом свом постанку, Молитва ова је већ довољно јемство за то, да ће они, који се њоме Богу обраћају, свагда бити услишани. ОТе встк д{рзнов«нУ{ еж( нм&мн к НЈЛ18, говори најмилији ученик Христов, гаки> дцјј чкц ; просимх по коии егц>, посл8ша1тх насх (I. Јов. У, 14.). Према томе Молитва ова је изврстан кључ за очинско срце Божје и за сва блага спасења, који нам је дао сам Господ. Шаставиће се.)

Изјава Дра Михаила Полита Дееанчића. У 148 броју „Бранпка" штампан је уводпи чланак Дра Полпга, о томе: „Како стојнмо данас са нашом народно-црквеном автономпјом." Много, веома много бп имали да кажемо поводом тога члапка. Но ми смо данас „окован делпја"... И кад не можемо да извучемо логичне коизеквенције пз свега оног, стварног, што је г. Др. Полит, са велпком искреношћу, а не мањом и резнгнадијом, у томе чланку прпзнао п пзјавпо, н кад смо осуђени на просто регистровање таквпх признања и изјава — а то пам се ваљда не ће ни с које стране замерптн п укорети — онда нам

п не остаје ништа друго, него да вечнога ради спомипанија п радп слободног п најслободнпјег равмпшљања свакоме. ко размпшљатп уме, забележимо неколикико прпзнања п изјава г. Дра Полпта, а пз љегова рођенога чланка. 1.) „Остало је само још једпо поље, унраво један закутак где би Србин још могао својим жпвотом жпвити, где бн могао још дисатп. То је оно домаће огњиште, око којега би ваљало сви Срби да се скупе, да се у једну целпну сабиЈу, па да спасу, оно, што се још спастп даје а то огњиште, што је наша црква, то је наша народно-црквена автономпја." 2.) „Бпло је тада (1897.) много приговора не само од стране нашпх противника, већ п у крилу наше сопствене странке: да је фузија (са радпкалном странком) велика погрешка. Ал' ако је била погрешка, учпњена је у најбољој намери." 3.) „Напослетку српском народу нпје стало до тога, која ће странка, 1 да му догради и да му штити народно-црквену автономију, ал' има права да захтева од својпх сппова да једном дође до уживања своје народно-црквене автономпје." 4. „И мп држимо да странка, која је на последњем сабору имала већину, нпти је прави (?) израз српскога народа, нпти је у њој концетрисана она интелигепција, која је потребна да се среди наша рародно-црквена автономпја." 5.) „Радикализма у црквеним, па у народноцрквенпм стварпма ни код једног народа, нп код једне вероисновестп на свету нема". 2 0.) „Да смо мп, којп смо градплп ту пашу народно-црквену автономпју, зналп, да ће поникнути радикална странка, ми би народно-црквену автономију на савим друге основе ставили." 7.) „Мп, који градпмо нашу народно-црквену автономију, мишљасмо, наћп у шпрој основп автономије заштите п цркви и српском пароду. Зато смо дали баш црквенпм општинама најширу автономпју, за ово не би се нп данас пмали кајатп, да је остала она иретпоставка , 3 коју имадосмо прп градњи нашпх автономнпх установа. Ал' та ирвтпоставка иочела 4 је иадати. 8.) „Не може се ниједној странци замерптп, ако тражп у доброј намерп додпра са владом, само то не сме бити иза леђп сриског народа. Ту су се радикали неизмерно горе (!) владалп него творци 1 Осим тако аване кддрикалне? 2 А диберализма? 3 Законодавди не граде на претпоставкама, него на утсрђеним чињеницама. 4 Не почиње падати, него је пала одмах 1875 године. Ал' се ни то није могло, зар, онда још „зпати" ?