Српски сион

Ст. 99

подворење Његовој Светости иатријарху Георгију Браиковићу, иего да одоше на договор Његовој Преузвишености кр. иоверенику Бели пл. Талијану; кад је видео, где председник главног радикалског одбора г. г. др. Ђура Красојевић и др. Миша Михајловић, иду исиод руке са архиваром г. Ђуром Бекићем и да једно другом иду у походе; кад је видио да су „Застава" и „Народност" једна душа постале у два тела, шта више, да је „Народност" радикалније почела да нише од саме „Заставе". Јесте, наш се овистрани народ, видећи те промене, а сећајући се старих времена када кр. повереници не сматраше за нужно и потребно да се с народним првацима договарају, него сабору просто своје жеље као зановести натуриваше, и на многогодишњу мржњу између вођа радикалне странке и преставника автономне странке, као и на њихову онакву грдњу односно презирање, чудом чудио, и дуго није могао да себи растумачи те грдне нромене. Утврђено је правило: „исти узроци, иоте последице" ; па кад се и код нас на овој страни родила радикална странка, којој је кумовао познати Крунослов Јовић: зар је и она могла друкчија бити од србајанских радикала? Никако! А какви су били србијански радикали? Они су док су били у опозицији усмено при састанцима и на зборовима иа и у својим листовима највећу слободу народу проповедали и учили га да не слуша наредбе државних власти, а кад су милошћу краљевском — коју су милосг скупо илатили — дошли на владу, заборавили су па своја обећања и своје принципе, те су не само ностали тирани сирам својих политичних иротивника, него и највећи себичњаци, и нрва места у држави заузели за себе и своје сроднике и једномишљенике. И не само то, него су они, да се одрже у власти, склапали савез са напредњацима, које су не само најдушманскије годинама грдили, него их дочепавши се власти и јашили по Београду и камењем тукли. Уредник „Народности", г. Тоша Бекић,

у 1. бр. листа за 1900. у чланку п Ко су и гита су срискч радикали", на постављено њиме питање: „Ко су и шта су српски радикали, и они у Србији и ови овде —- каква су они нартија, каква су им начела, какав нравац, каква средства, каква цел? Ко су им савезници и којој од ових овде поређаних главних начелних политичких партија припадају они ? одговорио: „Ако то питање управимо на саме радикале и поглавито оне међу њима, који у Србији циљају на министарске, а овде код нас на столице Саборског Одбора,* који дакле иду за тим да приграбе највишу власт у шаке, ти ће без устезања одговорити: Да су они Срби, нравославни Срби, верпи престолу, династији, православљу и отаџбини — — Да, то би они одговоршш на речена питања — — Ми пак отворено изричемо: да радикали нису Срби, јер у истини поричу свачију народност па и српску; да радикали нису православни, јер у истини поричу и пљују на светињу сваке вере па и православне; да радикали нису патријоте, јер не признају ничију отаџбину па ни српску; да радикали нису ни монархисте, ни ренубликанци, јер не признају никакву државу, па ни српску; да радикали нису стубови нрестола, јер у свакој динаетпји гледају крвника народнога, на тако и у српској народној династији; да радикали нису русоФИли, јер нечовечном мржњом мрзе званичну Русију, а из дна душе презиру руски народ; да радикали нису приврженици либералних идеја, јер их на сваком кораку из темеља обарају, а тек по нужди се служе њима само онда, када немају друга иута и начина да се докопају власти. Али није довољно знати, шта нису радикали, ваља знати и шта јесу они. Рећићемо и то: Радикали су по најбољем осведочењу своме социјалисте и још више комунисте, који данашње друштво и поредак у њему хоће из основа да поруше и новим да замену, у коме неће бити личне слободе, ни личне својине, у коме неће бити ни државе, ни отаџбине, ни релиђије, вере, у ком неће бити ни знаности, ни више образованости, у коме ће се сва јавна настава свести на просто учење читању, иисању и рачунању а начин и садржина васпитања бити једна за све, како би се иостигло и нивелирање духова, што другим речима значи, да за љубав неколицине душевних богаљева, који нису способни за вишу науку и више образовање, ваља душевно обогач љити цео род човечији. * Овдашњи су мало и помоћу г. Бекићевом до њих већ дошди.