Српски сион

СЧр. 182.

„СТОСКИ СИОН"

Б р. 6.

делокруга месне цркв. скупттине имамо додати другу тачку кр. наредбе од 26. авг. 1876. (в. 1876 Ш, 481. и Багс1ау 8. К§'21а81 1;о1аг, II. св. II. изд. 111. стр.), по којој се на територији митрополије изузев бившу војничку крајину, разрез свештеничке плате има обавити од скупштине за следећу годину увек најдаље до конца октобра месеца, у иротивном случају дужан је то на молбу свештеникову, а уз посредовање полит. власти, учинити епарх. админ. одбор, а на рачун цркв. опћине. Ова је кр. наредба допуњена наредбом мин. председника од 30. септембра 1876. бр. 1508. (в. 1876. К1 482. и БагЛау 8., стр. 111.), по којој, ако се појавиод стране опћине или свештениЕса жеља, да се свештеничка дотација утврди одступајући ододносних опредељења најв. кр. рескрипта од 10/УШ. 1868., — може се то питање уредити уговором иред политичним властима. Погрешно тврди писац, да су §§. 36. и 47. деклараторије на снази, јернам иракса показује, да се свештенички чин може получити поред „уешае ае(,аШ" и ире навршене 25. године. Исто је тако и §. 45. деклараторије новијим автономним уредбама ван креиости стављен. Дванаесто поглавље говори о манастирима и њиховим настојатељима. И овде је ногрешно пишчево мишљене о важности односног дела §. 47. деклаторије. Тринаесто поглавље набраја апелацијоне Формуле у администратпвним и црквено-духовним нредметима као и апелацијоне рокове. По одлуци Саборског Одбора бр. С. 0. 4222/910 ех 1899., донесеној према §. 14. конзисторијалне системе, траје апелацијони рок 10 дана рачунајући од дана уручења дотичне одлуке странци; за црквену опћину пак од дана публиковања у црквеној скупштинској седници. III. Трећи део расправља о цркв. судству и његовим органима: о епарх. конзисторији, митрополијском црквеном савету, а особито о црквено-судском поступку (П. одсеку конзистор. системе од 5/1У. 1782.). И овде писац погрешно тврди, да важи последња алинеја §. 5. одс. 1. конз. системе. IV. Четврти део садржи автономне уредбе, које говоре о основним школама, о вишим девојачким, учитељским и средњим школама и о богословији. Говорећи о иријему у богословско училиште, саопћио нам је нисац у извору начелно решење министра иредседника бр. 2306/1887., по којој ради оскудице попуњења свештеничких звања, може влада онима, који мању од иропи

сане квалиФикације имају, дозволити, но свагда по саслушању меродавног мњења свагдашњег патријарха, нријем у богословски завод, и то према потреби и с тим ограничењем, да дотични само у извесној епархији може парохијско звање получити. V. У петом делу нам је преводилац сакуиио у једну целину све уредбе и опредељења, која говоре о црквеном и школском иметку, фондовима, закладама, о манастирским добрима и њиховој унрави. Што се .тиче правила за руковање манастирским иметком, наведена су нам ту односна опредељења, наредбе министарства просвете од 9. окт. 1873. бр. 27.786.; аза тим нам се подробно црта делокруг сабора и саборског одбора у погледу руковања народних Фондова и заклада на основу §. 22. саборског устројства и упутства, изданога некадањим асистентима, које је као прилог изашао уз деклараторију; упутства министра иросвете од 13. ! ХП. 1868. бр. 22. 391., наредбе истог министарства бр. 20. 219/1873." и 27. 786/1873. По наређењу министра иредседника бр, 2821/1890 дужан је саборски одбор прорачун нар. цркв. автономије истоме текуће године до краја месеца септембра оодастрети. Још су нам у овом делу нацртане дужности саборског одбора као заменика иекадањих асистената око руковања митрополитских и еписконских добара за упражњености епископске одн. митрополитске столице, а на основу §§. 14., 15. и 19. деклараторије, и наведени су народни фондови са кратком њиховом историјом. VI. У шестом делу налазимо разна опредељења, као о делокругу кр. новереника, вероз. приносу, аукти, дуговинама нижег и вишег свештенства, укупљању цркв. дуговина, о празницима, употреби старог календара, о сахрани убогих, о тестаментарном праву свештенства и о законитом наследоаву после њих. Још имадемо у овом делу три уредбе у мађарском преводу, а то су: мировинска уредба за свештеничке у дове и сирочад, уредбу о миров. Фонду нар. цркв. чиновника и проФесора и напослетку дисцинлинарна правила за мирско свештенство. О верозак. приносу наведена су законска расположења из прев. кр. уредбе од 10/УШ. 1868.) затим 3. тачка наредбе министра просвете бр. 22. 391/1868. и 1. тачка наредбе истог министра бр. 28. 786/1873., које говоре о суми и начину расиорезивања овог нриноса. Још нас писац упознаје овде са нореклом „аукте" школске, и