Српски сион

СТР. 272.

СРПСКИ

сион

Б р. б.

рвјеч ухваћена, јер има момената, који баш кваре смисао говора тога.) И опште је мишљење било, да ће се нослије толико покушаја ова скунштина заиста одржати, јер изгледало нас је много, и сви смо се томе радовали, а радости тој дао је израга и сам Високопреосв. Господин Еиископ, рекавши: „Мило ми је, да видим лијену слику избраника народа и свештенства мога." „Састадосмо се у ове дане свијетле, кад нам је указана љубав Христова, па дајте госгјодо и браћо и духовна чада моја, да на свјетлости и љубави те свршимо задатак, који нам предстоји." Тим би отворена скупгнтина. Говор тај саслушан је великом пажњом, а проираћен бурним: живео! Приступило се предавању вјеродавница, и на велику жалост свију нас испосгавило се, да нас је око варало 5 и да су присутна само 84 скупштинара, дакле далеко мање и од подполовичне већине, без које се наравно радити не може. Узе и опет ријеч Високопреосв. Г. Еиископ и рече, да му је жао, да поред толиког труда и трошка ипак неће моћи скупштина радити. „Будите увјерени, да ми је жао." Истину говорим „ПОС /(81ШСТК $К51]ЈЖ лш сок>ксти /ИОЖ, акц> не иг$ (Римљ. 9. 1.) И ето те о.у ријечи учиниле „врло неповољан утисак на скуиштину." Поглавица цркве „мора се клети пред народним представницима." Ал није то клетва, људи. Та то је само иризвати савјест за свједока, а то је ето чинио и Апостол Павле, гај највећи авторитет у православној цркви нашој, па зашто онда неби и прејемник његов — Енископ?! Римљани су сумњичили Павла, а ви сумњичите Епископа. Све је то бадава. „Ни кмсота ни глВкина ни ина тварћ кад козл»ож(тк ндеа разлбчити № лкжкб Б ожја." Но радознали и наоштрени скупштинари оће ипак рада. И баш они, који се нај' више позивају на автономне уредбе наше и највише јашу на њима, баш они оће, да погазе уредбе те, па да се конституишу не по чл. XI. т. ј. према Фактичном броју душа, по ком су и бирани, него по чл. XII. привр. уређења! Наравно, да Госп. Еиископ није ни могао ни смио тој жељи њиховој на сусрет изићи, тим мање, што

постоји изречна наредба Саб. Одбора, да се' скупштинари имају бирати, па ео 1рзо и конетитуисати према Фактичном броју душа. Ал на њихово наваљивање и на предлог Петра Крајновића, ипак им је дозволио, да изаберу вериФикациони одбор од 15 лица, који ће вјеродавнице испитати. Ко вели: баш да видим шта ћете створити. Но ма како трудио се тај одбор, опет није могао од 84 измајсторисати 137 екупштинара. То је управо био излишан посао, ал код већ нараиили, нек им и то буде. Па шта су урадили ? ништа Тај назови вериФикациони одбор, који није ни проглашен од предсједништва као такав, повукао се у побочну собу не да ради оно, на што је позван, него да нрекорачује дјелокруг свој, па се бацио на поље, гђе већ престаје компетенција њепва. Тако је н. пр. против чл. Ш. првр. уређења дао екунштинско право јереју Душану Кнежевићу, пароху Г. карловачком, што је властан само сабор учинити, Један члан одбора умолио је Г. Епископа, да све на вериФикацију односеће се списе уступи олбору на увид, што је наравно и добио. И људи зајагмише списе и — макац! Нијели то отимачина? И биљежник консисторијални лети од биртије до биртије да му списе врате, а вожд њихов одговара: „нека дође по списе онај, ко нам их је дао, иа ће их добити, а вама их не дамо." Зар сте ви људи тако ниско нали, да очекујете од .свога Епискоиа, да се он у бирти}е Плашчанске завлачи, па да вас још моли за списе, које је само по доброти својој на увид дао! ДоколФ терпиго км, докол^ к8д8 с валш! Док је тако тај назови-одбор праћакао се, дотле су некоји скунштинари ночели разилазити се ; видећи, да од те одборове работе ништа бити неће. Та није нитко луд, да издурава њих, док иретресу и оно, на шго су звани и незвани. Н>ихово је било ирегледати вјеродавнице и ништа више. Его тако би и прође Еиархијска скупштина наша. И нраво рече онај, да скупштина није ни распуштена. И није, јер је није ни било. Један скушптанар.