Српски сион

Б р . 9.

Стр. Ш.

Правила митрополита Вићентија Јовановића и Павла Ненадовића за протонрезвитере. Приопштио : Д. Р. Од свију српских архиепископа-патријараха од св. Саве до данашњег дана, ниједан се није онолико заузимао за ред у цркви, нити издао онолико правила ради тога, колико се заузимао и издао архиепископ и митрополит БеоградскоКарловачки Вићентије Јовановић (1731. до 1737). Он је наиме уз старање да се у народу подижу школе, због чега је довео и професоре у Карловце из Русије за ново-отворену латинско-славенску школу, издао правила за свештенике, протопрезвитере, калуђере, црквене туторе. Правила његова за свештенике штампана су 1868. у „Беседи", а издата су 3. Марта 1733. Ова су правила штампана у „Беседи" под именом „Правила владике бачког Висариона Павловића", уз то с многим погрешкама и изоставл>еним местима. Покојни парох Аврам Бор^ошки, који је иста правила обелоданио, видећи да их је бачки владика Висарион Павловић објавио свештенству, држао је, да их је он и издао. Правила за калуђере су такође штампана 1870. у „Беседи", а издата су 1. Новембра 1733. Ми смо о овим правилима говорили у „Јавору" 1877., и исправили погрешке и попунили изостављена места, а подједно и напоменули, да је правила за свештенике издао митрополит Вићентије Јовановић, а не владика бачки Висарион Павловић. Правила за црквене туторе по варошима штампана су прво у „Јавору" 1890., за тим су отштампана из „Јавора" у чланку „Из прошлости Вуковара обзиром на тамошње Србе, написао Риста Михајловић." Како су и иста правила са свим погрешно штампана, ми смо их у верном препису тачно штампали у својој књизи: ОРЛО&И СИОН 190».

„Српска Митрополија Карловачка" око половине ХУП1. века. Правила Вићентијева за протопрезвитере, до сад нису .штампана, нити се знало, да је он уз остала поменута правила, издао и за њих правила. 1734. Маја 18. митрополит Вићентије, између осталих питања управљених у 24 тачке на скупљене епископе у Осеку, под 19. питао их је, да ли налазе, да су његова правила за свештенике и монахе добра, и да ли ће их за своје епархије примити. Епископи, заисжаше од њега иста правила, да их прегледају, и која их епархија може примити, да их прими уз пристанак клира и народа. Тешко је рекоше — свугде провести једнако устројство, но за то ће они по дужности својој колико год могу, ревновати за благочашће! (Летопис књ. 200. стр. 101.) У ово је време митрополит Вићентије био у највећој завади са већином епископа, којима се није допадала његова строгост. Што се сазнало за Вићентијева правила за свештенике, калуђере и протопрезвитере, има се захвалити митрополиту карловачком Павлу Ненадовићу, који их је изнашао и објавио свештенству. По речма митрополита Ненадовића, у своме циркулару на свештенство сремске дијецезе од 26. Јунија 1753., свештенство је по смрти „свјатопочившаго Арх. и Митрополита Г. Вићентија Јовановића, ова (правила) подерали, а ова спалили." Митрополит Ненадовић, не само да је поменута Вићентијева правила објавио свештенству и калу^ерима него је и сам допунио Вићентијева правила за калуђере под именом „Воља и указ", и објавио их калуђерима 28. Августа 1719., која смо ми штампали у „Јавору" 1877. А тако је исто он допунио и Вићентијева правила за протопрезвитере, односно и сам издао правила за њих у два маха, која ћемо овде навести. Правила за протопрезвитере под именом: „Краткдд протопрквит(ри>/их и> должност^а", штампана су у Бечу у Курцбековој гитампарији, без ознаке ко их је издао и које су године штампана, 17