Српски сион

С тр . 274.

СРПСКИ сион

бр. 9.

и то са свим друкчија и од Вићентијевих и од Ненадовићевих правила. Курцбекова је штампарија постојала од 1771. —1793., те како су у том времену били архиепископи - митрополити: Јован Ђор^евић, Вићентије Јовановић Видак, Мојсије Путник и Стефан Стратимировић; не може се знати, ко их је од њих дао штампати, односно ко их је издао. Правила Вићентијева за протопрезвитере гласе: Павел Божијеју милостију правоглавни Архиепископ карловачки и всего в державје их ц. к. величества обретајушчагосја славено-сербскаго и валахијскаго народа митрополит. Доволно ирезвитером, свЈашченству и дјаконом, наставленија предал Бог Павлом апостолом (в дјејанијах гл. 20.; I. послание к Тимотеју гл. 3. и к Титу гл. 1), ибо ашче би заповједанаја от него хранили, нетребовала би дерков вјашчих правил и усгавов. Но понеже церковни причет не мало разврашчен по времени јавилсја; того ради свјати отци многаја ко исправленију онаго правила., на разних соборјех издавали, оо усмотреним нуждом времен. И тија убо всја устави, ио книгах соборов закљученија, здје прилагати не нужда. Но понеже собственија видјети јест во причтЈе церковном немошчи, во наших церквах здјешнија Архиепископско-Митрополитскија еиархији Сремскија: того ради и собственаја, сверху преждних исправленија, слову Божију согласнаја сочинити нодобает, образом древних отец, да би тако пастирие вједали, что должни сут набљудати во парохиах и причетниках, и причет знал би прави пут званија своего. Пачеже и великое сије правителство, мјерност наша, и с сушчим при себје архијерејев синодом и клиром, лучше би возмогли дјејствовати, во обшчем надсмотрении чина цер ковнаго. 0 чесом в прешедших љетјех, усмотрив онасно, по времени возведенија на престол Бјелградскаго и Карловачкаго кормителства, блаженија памјати преосвјашчени Арх. и Митрополит Г. Викентиј Јовановић, сиј благо разсудства и ученија исполнен, архипастирски подвижесја, в јего епархии Сремској, ради тогда јавившагосја в причиње нестроенија, сочини прибавление правил причта церковнаго

о иротопресвитерах, нресвитерах, дјаконах и прочих иричетниках. Вједајаже, Јако во совјетје многих снасение бивает, несотвори свое чуждо извјестија архијерејскаго, и всего освЈашченаго собора: при двоју бо или триех свидјетелеј станет всјак глагол. И таковаја правила причта, тјеми согласием соутвердив, всјем парохиам церквеј епархии Арх. Митроноллт скија Сремскија ко црочитанију давати иовеље, которое прибавление иравил здје сљедует. Викентиј, Божијеју милостију иравославни митрополит Бјелградски и т. д. Благоговјејњејши во иротопресвитерех Н. Н. блатодат Божја да будет умудрјајушчаја тја во спасение. Понеже ставилнаја грамата от смиренија нашего, твоему благовјенству данаја, ишчет званију твојему приличествујушчаја својства, имиже сушчија во протопопији твојеј врученија тебје свјашченики, дјакони же и вес причет церковни, благостројно унрављати и о церковном благочинии и уставје, добрје смотрјети и нешчисја: људи же благовјерију и богозаконију учити и настављати. Сего ради должно јест тебје протопресвшеру сија иосљедујушчаја правила, крјепко и неизмјерно всегда хранити, јаже сут тебје инсгрукцијеју. 1. Первјеје, да будеши ти по божественому апостолу Павлу, образ вјерним, словом, житием, љубовију, духом, вјеро.ју, чистотоју. Да внимаеши же чтенију, утјешенију. ученију, и нерадиши о своем даровании, жирушчем в тебје, јеже дано тебје бист, со возложением руку свјашченства. Которое дарование да возгрјеваеши, јакоже страхом Божиим, сице и частократним прочитанием, свјашчених правил, апостолских, седм вселенских и девјатих помјестних соборов, и св. учителеј толкованија на свјашченое ветхаго и новаго завјета иисание. Јеже вједати тебје и умјети закон Господен добрје, и иреданија богоносних отец, да јегда вопрошен будеши от потчинених тебје свјашчеников, дјаконов же и клириков, о свјашченодјеЈСтвии и свјашчених правилех, и уставах церковних, да возможеши их обучавати и испрзвљати право и несумлителње, тако, јакоже церковни светилници и учителие, своими писаниами истолковаша и научиша. 2. Да подвизаеши и понуждаеши свјашченики и дјакони, на частократное исповједание иред отцем духовним; и особнаго им пра-