Српски сион

Вр. џ.

СРПСКИ СИОН

Стр. ш.

вила и молитв нељеностное исполнение, и житија исправление. Неприходјашчија же на соборное пјение в церков, да исправљаеши и наказуеши их, оними шчрафами, иже в пјатом правиље, и на кондје во пристјажании написаном и знаменованом. 3. Шест крат чрез једин год, сије јест: по једин крат во два мјесјаца днеј, да ироидеши по својеј протопоиии надсмотрити свјашченики, и извидити, у јегоже имати оних пјат нуждних книг иже во первом правиље от оних 40. пунктов написанија, прочитајутли их по временем онредјеленим от нас, и добрјели и разумноли читајут, или ни. Такожде же и оних во втором правиље назнаменованих осмнадесјат предјелов, вједјенија и памјати достојнија, јаже в катихисисје и в малом букварцје нанисана обрјетајутсја; знајутли их на изуст изрјадно, и памјатствујутли их добрје по повељенију нашему, или ни. А у јегоже сих книг неимјеет, временем же њекогда обрјести их возможет и могуство имати зачто их кунити, да увјешчаеши јего и властију нашеју призапретиши, да имат их неотложно купити. Ашче же кто от свјашчеников и дјаконов скудни јест, и неимјеет зачто купити, то парохијани јего да увјешчаеши, и научиши им заповједеј церковних, да дјело милосердија сотворјајут, и спасенију служашчија им сија книги купјат, јаже церковнија имјеноватисја будут. 4. Тогоже времена и прохожденија твоего, и сија добрје да надсмотраеши, како свјашченици пјат таинств церковних имже строители С У Т > дјејствујут, и знајутли вешчества и совершенија их извјесно, и посљедованија сих таинств читајутли изрјадно и право. Такожде и всја церковнаја посљедованија и служенија, сије јест: трех литургии, Златоуотаго, Василија великаго и прежде свјашченија литургии, утрени, часов, литии и междучасии, и прочаја совершаЈутли чино, порјадноже и по типикону, или ни; и во всјех сих исправљати их совјетно. Небрегушчија обличением и запрешчением, посљедователњеже и соборним наказанием. 5. При сем да извидиши, и опасно изсљедуеши, служитли и совершајутли свјашченици, во весјех и сељех божественују литургију, в недјели и суботи, и праздники господскија и свјатих, по образу от нас расположеному, иже во девјатом правиље, и с каковими просфори и вином тајну тјела и крове Христови совер-

шајут, и како сија свјатија тајни болних ради храњат, и ометајутли свјатују трапезу, проскомидију же и вес олтар, и предолтарие от праха и паучини, и иснолњајутли всја тако в тајње сеј служашчаја, јакоже в 10., 11., 12., 13., 14., 15. 16. правиље от нас установљено и заповједано им јест, или ни; и ашче неисполњајут за скудост ли и немошч, или за љеност и небрежние неисполњајут, и тако но образу и случају бивајушчему даиспра вљаеши их в сих и наказуеши благоразсудно. 6. И сија всјачески опасно да разсматраеши и истјазуеши, о крешчении младенцев, о вјенчании, о исповједи, како совершајут свјашченици, и учатли јакоже своја им домашнија, тако и хотјашчија женитисја и посјагати, и прочија парохиани великиа и малиа, и сушчија над скотами пастири молитвје Господнеј и цјелованију Богородицје, и исповједанију вјер.је, и десјатим заповЈедем Божиим, ио образу и воемену от нас установленому и расноложеному, јакоже во 18. 19. и 20. правиље нанисано јест, или ни; и тако всегда благовремено и безвремено да понуждаеши их сија исполњати нељеностно, под шчраф и правилное наказание. 7. Словом једивим решчи, опасно да разсмотрјаеши и истјазуеши, во всјаком прихождении и визитации церквеј и свјашчеников, сушчах во протопопии твоеј, дјејствујутли и совершајутли всја оноја уставоположенија, јаже в 40. цравиљех ог нас написанија и предатаја сут, и прочитајут ли их частократно, и памјатствујутли их добрје, или ни: и ашче недјејствујут и несовершајут по оному образу, да разсмотраеши и испитно чего ради за скудостли и немошч несовершајут, или за љеност и небрежение, и сија случаи нам да извјествуеши и доносиши. 8. Но убо јелма сија преднаписанаја надсмотренија, и стјажанија же и исправленија, не малаго требујут искуства и разсужденија, сего ради должно јесг тебје, јакоже свјашчених писаниј и правил апостолских и отеческих и искуство и вједјение имјети, тако и оних 40 правил и пристјажанија на концје написанаја, добрје и извјестно знати, и в незабитној памјати имјети и содержавати, и в них написанаја јаже касајутсја должности твојеја прежде сам творити таже учити, ибо дјело словеса утверждает.