Српски сион

С тр . 342.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 11.

То могу посведочити многи наши и страни научари и истражиоци повееничких и литерарних података, који су се користили и користе узетим књигама и рукописима из ње. Наравно, то не могу посведочити и неки бити имајући „званични истражиоци историјских података", који су данашњим својим „једномишљеницима" и морали учинити предлог за онакво проглашење речене библијотеке и за то навести им и горњи разлог, као и они, што би рекао прота Васа, који „радије загледају у четир боје", него да се баве са истразкивањем нужних података за своје предмете. Да су и једни и други имали љубави и воље за истраживање нужних им података. поред обилатог материјала и грађе што их могоше наћи у Карловцима, могли су до сад томове написати и издати. А пошто за горњу работу, за коју треба имати што би рекао Немац 8112Де18сћ-а, не имадоше они ни воље ни смисла; није чудо, што се неки одаваше „лаким" работама, за што се не иште ништа друго, него слобода изићи с њима на мезево. У осталом, као што је до сада митрополијскопатријарашка библијотека била приступачна другима; приступачна је она и бити имајућим истражиоцима историјских и других података, пошто ми као њен библијотекар, не бранимо никоме улаз у њу и употребу налазећих се у њој књига и рукописа. Д. Р,

Патријар Јосиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Ириопштио Д. Р. На отрани 54. каже Г. Еиискои Платон, да је он између свију нрочих живих Енископа најскроепии за Бачкога Епискона. То је нраво високоумие и надменост. Овим показује Г. Епископ Платон, да је он доиста у смислу оне намјере ушао у Бачку, коју намјеру Собор Сардикијски 1. правилом своим онако строго казнити заповједа. Тко је најскроении за коју Епархију то пресуђује по капонима Синод Архијерејски, а по начину, кои се овдје мјесто канона набљудавао пређе, Архиепископ. А кои Епископ сам за себе

то пресуди, тај као горд и високоуман самовластвуе над Синодом, и своим Митрополитом, кое самовластие тим већу казн заслужује, што по лихоимству бива у овом случају. Примјери, што се и Патриарх из Далмацие у Вршац, а Г. Епископ Живковић из Далмацие у Будим премјестили наведени су тога ради, да се покаже, да су они то чинили из користољубија, а он кои хоће да преврне и разори сву своју Цркву само зато, да добие Бачку Диецезу, ние користољубив. 0! да љепе добродјетељи! На страни 59. опомиње, да се чувамо израженија „Глава Церкве", и на страни 60. катихисира народ, шта је Црква и тко управља црквом. У писму ние била рјеч о догматическој глави Цркве, као што је глава римске Цркве, него је била о глави правленија Цркве. Он сам каже да управљају Црквом видимо Епископи и Пресвитери, али овим не управљају сваки за се, него сви скупа у свакој области. Ови сви скупа имају једнога првога између себе, кои у Соборима предеједава, и без кога не могу ништа сви други радити у об штим дјелима Цркве, јер се он сматра као главна точка соединенија њиховога, као средоточие правленија црквепога, и будући да сви тако скупљени и у средоточију своме соедињени Епископи и Нресвитери сочињавају једно тјело, кое у првоме своме сматра главу своју; јер ни једно тјело не може бити без главе, то и писмо Патриаршеско назива ирвенствујућега у томе тјелу, кое је по себи представљајућа Црква, главом Цркве, у смислу канона 34. апостолскога. Г. Епископ Платон волио би по свој прилици да нема наша Црква таке главе, без кое не могу Епискони Соборе држати, премјештати се у боље Диецезе, и друго коешта по својој вољи чинити, јер би онда сва његова дјела могла имати важност, па зато је оеом приликом и то спомеиуо и показао или свое незнање или своју пакост. А, зар ние требало чувати се Г. Епископу Платону, да се не назове врховни унравитељ восточне Цркве и тим иаименованием не полутерани и не нокалвини своју Цркву,