Српски сион

С тр . 324,

В р. 12.

свош, кон ће насв нросв^тити и уразбмити, ) што естБ благо и благоВгодно предг нимђ : да таки> саобраз8гош,е се воли и заиоведемт, егш, и др^гихтј нримеромг нашимЂ ириведем г б кб прославленЈго имене ег «Ј. 17. В. бдали ше само собомг име боЖ1е свато, те за то просимо и>свшп,еше егт; От. Име болпе естБ само собом-в свлто, и нетреб^е нашег«) и)свнш,ен1л; но просимо да оно осватитсе у нас-Ђ и иреко насг,. 18. В. Каки> сватитсе име боапе у насгв; От. Свнтитсе оно у наст, 1) Кад мн нознавше Бога, прославллмо вги) како што валл 2) Кадг сл$жимо нтћмВ у преподоб1к) и правди 3) Кад г љ савг напљ живот но воли и заповедма н^говимт, проводимо. 19. В. А каки> светитсе оно иреко нас1>; От. Светит се оно преко насв нона&вв1ше добродћтелним -б и незазорвимг жит1емг, т. е. кадг мбг свимб и у свем8 у добрих -б д ^лахЂ прим^р -б подаемо таки>, да и нрочш челов4цБ1 а наВвнше врази наши иосматрагоћи прославе и иохвале Отца нашеги> небеснаго (Мае. 5, 16.). 20. В. Каки) несветитсе, но безчеститсе име бож!е: От. Безчеститсе име бож1е 1) НепознашемЂ тога имена, каки; Ж поганикишЂ 2) ЈХажнимтз проповедашемЂ еуаггелја Хр]'стова какш (С Еретик «)вб 3) ЈГажнимв нознан1емБ и почитавЈемв, какад МахометаниЈвг и ЈВдеишЂ. 21. В. Но какц; у насЂ Хргспанов-Б несветитсе име отца небеснаго; От. По истинн г ћ несветитсе но паче х8литсе оно преко насБ невалнлимЂ и разврагценимБ житЈемБ.. ПрестбнленхемЂ бо закона Б огб безчеститсе. И за то име бож1е хблитсе во ^азнцехЂ (Рим. 2, 23. 24.). 22. В. Каква е мазда ИЈСвшцакнцнм-Б име бож1е и каква е каштига, кои безчесте оно; От. Обегцава Б огб да хоће онихћ прославити, а овихтб «)безчастити. ПрославллК )ш,бш ме, говори, прославлго, а уничижал^ ми безчестен -б ббдет -б (1 Цар. 2, 30.). 2. ПрошенЈе. 23. В. Кое естБ др^го прошенхе; От. Да нршдетБ царств1е твое (Мое. 6, 10.). ■

24. В. Што се раз8мева чрез г Б царство ; От. БоЖ1Л царства име, двонко се у писм8 налази, т. е. едно се пазива царство благодати, а дрбго царство славБг. !1р'во се назива царство бож1е, а друго царство небесно. 25. В. ПТ то естБ царство благодати; От. 6 стб оно правда и мир -Б и радостБ и> дбсћ свлтомб (Рим. 14, 17.). Царство ово приходи кт> в^ћриим -Б на овомђ св^ћтб, кои во истинои в&ри. и поканшго живб, и у добриХЂ д&лахЂ упражнлваш се. 26. В. А што естБ царство славвг; От. Царство славБ1 ништа др!Јго ше, разв^ћ радостБ и весел^ћ вћчное на иебеси (Мае. 25, 34.). 27. В. Кое и> ова два царства нросимо мб 1 55 Отца; От. М б 1 овде на земли живећи наипре просимо, да пршде кђ нам -Б царство благодати, а за тимђ да сподоби насБ и царства славБ1. 6ртЕ> кои не буде у царствВ благодати, на овомВ свет8 ноживити, таи неможе ући ни у царство славБг. (Апок. 22, 13. 15.). 28. В. Как«Ј долази ово царство кче> нам^; От. Долази оно кђ нам^Б в^рого, лгобов1*го, молитвого и сватинего, т. е. вћром ^Б обимамо мб 1 Хр1ста снна божхн, а лгобвомБ в^ћрВ наш8 печат!Земо и потврдићемо, молитвомђ «>чи1цавамо се (С грћхадвЂ, а сва■ГИН10МЂ жизни непорочни ходимо. 29. Што дакле просимо у овомгб нрошенго; Ог. Кад говоримо: да пртдетБ царство твое, то у мб1 С ли велимо : да и>сени насБ благодеттЕ. Д8ха свлтаг«*, и да настави нас г Б на свак8 истинб, да бого8годни> поживимо на овомб свет8, и на конацЂ воснрјимемо вћнац -Б агивота у царствб славм (Апок. 2, 10.). 3. Прошеше. 30. В. Кое естБ треће нрошеше; От. Да б8дет "Б волн твон, 1аки> на небеси и на земли. (Мае. 6, 10.). 31. В. Што мн овде просимо отца; От. Просимо саглас1а, подчинеша и покорешн наше вод& воли егш. Волл бо еги> естБ свнта, и праведна, а волн наша зла и возврагценна. За то нросимо да не наша,