Српски сион

СРПСКИ СИОН С тр . 325.

Бр. 12.

но н^гова свлта волн у насв савр'шава се. Просимо да онт> самг управи наш8 волк) ва саображен1е воли своеб. 32. В. Што се овде разВмева чрезг волго; От. Волн боапн ако и еств една и нераздћлна, ништа ман^ћ дволко се узима у писмб, т. е. една се зове волн законна, а др8га еуаггелска. 33. В. Што естБ волн законна; От. 0стб она волл, К010МТ. Б огб хоће, да бн мн по закон8 десетословЈн чеетно и непорочно и беззазорно житте проводили. 84. В. А што еств волн егаггелска; От. бстБ она волл, по коеи: хоће Б ог-б, да 6б1 мб1 поканлисе, и обратили се ГО зла п8та, и животђ 6б1 поживили вЗфомг т. е. лгобвом-Б украшена естБ. 35. В. Кок) дакле просимо волго, да б8де у насг ; От. Само IV себи 1асно естБ, да просимо, што бн обадве волЉ исполннвале се у насБ, т. е. и да истинни* егаггелски ув^рВемо, и по закон8 хрктЈански поживимо. Што у МБ1сли говоримо: Да б8де воли твон у насг и егаггелска и законна. 36. В. Што 1ошгб просимо у овом-б прошенго; От. Сл8шали есте, да Б огб хоће, да 6бх в^рни н^гови кр 'стБ своИ носећи в1јм8 посл-ћдовали. И то естБ волн отца небеснаги). Воли пакЂ нашоМ то се противно види, и она швраш,ава се (0 тога: зато нросимо отца, да он-б склони наш8 волго, да бн мн доброволни), и сб тр^етемЂ и благодареН1емг носили кр'ст"Б наш г Б. И таки> аки> и тешко еств носити намг кр 'стБ, не наша но нћгова вола да б8детт>. 37. В. Зашто е придано: на небеси и на земли; От. Волл бож1л естБ и то, да 6бг се име его славило и хвалило и> све ствари. И то чине аггели на небеси немолчними гласн. Дакле кпдђ говоримо, да б8де волн твоа каки> на небеси, такш и на земли, то раз$мевамо, да отец-Б небесннМ сподоби насг по прим г ћр$ СВНТБ1ХГБ аггелЂ овде на земли пћти, и славити св. име нћгово так«>, да и небо и землл сва исп8ни се славе нћгове (Иса. 6. 3.). 38. В. Зашто смо дВжни, волго наш8

воли 6Г1» покорати; От Многи тоги> ес8 узроцБ1 1.) Да засведочимо снновсто наше 2) Да признамо, да нисмо свои. но кВплени, и да за то д8жни есмо повиновати се воли искВпитела нашега 3) И да обрВчени есмо Бог$ на добро. 39. В. Кон естБ мазда онимђ, кои исполннваго волго отца небеснога; От. Мазда не мала зато ишредЗшена естБ, какоти 1) Ми за исполнеше воли отца небеснога бв1вамо сродство д&ховно са Хр1стом-б (Мае. 12, 49.) 2) Да хоћемо за то посл8шани бити у свихч. иашихг иросбахЂ. (Јша. 9, 31 Наетавиће се.

укинућу пећске патријаршије I/ и њеном наелеђу. д. р. ш. Да пређемо на разлоге г. В. којима се трудио да докаже, да је цетињска митрополија сачувала црквено-правни континуитет српске пећске патријаршије до данашњег дана, да је она њен једини прави и законити наследник, а уједно и прави и канонички репрезентанат у данашњем времену. Г. Вукићевић је као некадашњи песник не ћемо баш рећи прави песник, ал који је у својим младим годинама, „правио" песме с њему својственим песничким заносом на стр. 2718 испричао „како се луч автокефалне пећске патријаршије није коначно никад угасио, и тај живи и никада неугашени пламен српске црквене автокефалије св. Саве тињао је вазда, тиња и данас на Цетињу. на престолу старосливне зетске 1 , скендеријске н приморске митрополије. У тој јединој митрополији српској држао се и до данашњег дана успешно одржао црквено-правни континуитет и традиција српске иећске патријаршије, пошто кад је нестала пећска иатријаршија, црногорска је црква и на цаље остала слободна и независна на каноничкој основи св. Оавске пећске патријаршије". У времену, кадје 1766. иећска патријаршија укинута и сједињена с цариградском, 1 Да данагања цетињека митрополија није исто што је бида старосдавна зетска; то смо напред споменули.