Српски сион

С тр . 326.

СРПСКИ

сион

Б р . 12.

седео је на цетињском престолу митрополит Сава. А какав је био исти Сава, било је напред спомена. Овде ћемо по истом извору навести о њему и о црногорском свештенству и о Црногорцима још ово: „У осталом духовништво црногорско пало је у толико незнање, да се веома удаљило од правог хришћанства. (308.) — Црногорди готово сви, незнајући никакав рад и будући удаљени од хришћанства и човекољубља, хране се крађом и грабежом не питајући ни за веру, ни познанство, ни човештво. У омањим четама по 10 — 20 људи, договоре се и иду у турске провинције на неколико дана или месеци, и знајући сва тамошња места и пролазе, леже дању у шумама а ноћу краду и пале не штедећи никога ко им падке шака у њихове зверске руке. Они сматрају све за Турке, а највише страдају бедни хришћани. Добивши тако невином крвљу попрскану пљачку, враћају се дома. Ту крађу они називљу вечитим ратом с Турцима, а у самој ствари они и не виде Турчина ван црногорских каменова и својих кућа." (312.). „Самовоља, непослушност, међусобно убијање, дрскост, крађа, грабеж, тајни договор са непријатељем, издаја, превара, обмана, кривосуђе, и насиље овладали су у готово свима становницима тако слепо, да се дуговремена употреба ових порока сматра у њих за древни обичај, и дошло је већ до тога, да један у другог отимају кћери и продају Турцима без сваке казни. Примери оваке бешчовечности често су се понављали. Такав презриви начин живота удаљен од човекољубља и хришћанства. удружен је још био са многоженсгвом и недозвољеним браком са синовљевом женом поред друге законе. Свему је томе било узрок глупо свештенство. — „(314.). —" 6. Септембра одслужено .је благодарење за победу руске војске над ненријатељем. На служби Је чинодејствовао митр. Сава са два свештеника и једним -ђаконом. Служба је била врло нескладна, без икакве архијерејске церемоније, без одежда, митре, архијерејског паса и свећњака. Митрополит је био у обичној својој мантији с камилавком и на двоје иоложени омофор на нлећима; то му је било све архијерејско одело". — „8. Септ. као на дан храма митрополије црногорске, митр. Сава је саборно служио у цетињском манастиру, али је он ту саборну службу због превелике старости своје нобора-

вио, а млађи свештеници и ђакони (који нису много млађи од њега) још је не научили." (318.) — „22. Септ. као на дан крунисања царског величанства, после службе било је благодарење. Служилп су патријарх Василије и митр. Сава са два свештеника без ђакона, место кога је читао јектеније патријарх не излазећи из олтара. И митр. Сава ни.је излазио из олтара. Невештина којом је ова служба свршена, доказује да се ова два светитеља но висини свога положаја ретко вежбају у томе." (325.). Кад се ово зна, што није забележио и рекао какав странац, него Рус, уз то кад се зна, какво је у то време било црногорскс свештенство но причању владике Нетра II. у „Горском вијенцу " судећи по ноп Мићи, који кад започе онако читати своје иисмо, Вук Мићуновић не могаше се задржати, а да му не каже: Лијепо ли ова сабља чита, Дивно ли иас данас разговори! Аманати, ђе научи тако? Јесу ли те у Млетке пшљали ? Када своје тако осијецаш, А да шго би с туђијем чинио ?! на што му поп Маћо одговори: Ти се Вуче, ка' да са мном ругаш ? Какав наук такво и читање, Да сам имб бољег учитеља, Те бих и ја данас боље читб." и што је Доситије рекао у својим „Баснама" (192—195,) о Црногорцима, рекавши и ово: — Погани су, нроклети и вечне срамоте достојни неки места обичаји, гди за осветити крв једнога, оде нечовек и убије другога, који томе ништа није крив, — — такови нити је кад веровао, нити верује Христа, но самога дјавола, коме се такови дели служи — или барем нека не лажу, него нека се и словом одреку Христа, кога пресвету науку нити слушају нити нознају. Они, кад се међу собом поздрављају, веле један другом: Свјетао ти образ! Ово је прекраеан поздрав! Али ваља знати да они, који у време мира туђе неправедно грабе и отимају, и друге лупешким начином убијају, они су за вешала. А може ли икада светао образ бити онога, ко је достојан да на вешала виси уз то кад помислимо и на причање нознатог руског научењака Е. Голубинског „ — — владнки черногорсше 6 бми не толбко духовними пастирами, но