Српски сион

Бр. 18.

Стр. 533

му Ангел: не чини тако, Бог хоће руком твојом, да избави Израјиљаот непрајатеља. Огговара Гедеон: Господи! тко сам ја? један прости сељанин, да могу против толике силе стати? Ангел учини пред н.нм знамение и увјери га, и таки сабере 10 хиљада војника, но Ангел говори му, то је много, изабери само оне који немају ни најмањег страха, от којих остало је само једна хиљада, но и то је много говори Ангел и после искусио их водом л остало је само триста и с они 300 обратио је у бјегство безбројну силу Мадијамску и освободио род свој. Равним начином то се је и с нами догодило, да је благи Вог предао нас грјех ради наших у руке душманске, да смо јарам њихов носили више от 400 година, лишени вожда и управитеља, сада всеблаги Бог подигао је нам вожда на подобије Гедеоново, једнога простог сељанина по Псаломнику: воздвиже нишча от гнојишча, посадити јего с књази људеј својих. Свима је вам познато љубезна братије, како је то почето устати просту человјеку с неколико друга с голим рукама против огромна царства турског и освојити силне и тверде градове, ово није учинила сила человјеческа, но сама сила божија. Нзега, којега је Бог изабрао от гнојишча, чува га као зјеницу ока. Само хоће се, да ви будете њему вјерни и согласни међу собом, да не шчадите крви ваше за вјеру и отечество ваше, боље је вам поштено на мејдану умрети и мученически вјенац нолучити, него да паднете у оно тешко, несносно срамотно порабошчение, које јш сви знате, каква насилија, какво пору« гание вјере и закона нашег. Само от вас зависи сад спасение отечества, ако буде оиолчение ваше на тај циљ и конец, ва славу божију, за прославление благочестиве вјере наше и за избавленије отечества, а не за сквернују плаћку (паит) и користи, ако тако буде, воистину хоћете без сваке сумње одержати побједу. Кад је онај силни и чрезвичајни Голијат савио се ив војске непријатељске против војске израјиљске и зове на мејдан, сам се је цар Саул устрашио и све војинство у страху је било и трепету. У тај пар

до^е Давид по случају у војску као младић от оваца и видећи све војинство у страху, пита: што је то? Одговарају му, да један страшан од непријатеља зове на мејдан (појединок) и нема тога, који би му изишао, говори Давид: ја ћу му изаћи на мејдан, тко је он с идоли својими против Бога жива, Бога саваота. И помоћу божијом одсекао му Давид главу, оному силному душманину. Тако нека иду Турци на вас с својим Мухамедом поганим и лажним. Но с вами је Христос Спаситељ, сваки вас имаде ангела хранитеља, који свакога от вас чува, а имадемо и доброг и силног нашег покровитеља, који нас неће оставити, само ако ви идете на онај циљ и конац како сам пређе рекао т. ј. за славу божију, за прославление благочестиве вјере наше и за спасение отечества, воистину неће вам никад сила турска моћи одољети. Ако ли пођете с враждом и несогласием и само ради плаћке и грабежа, но и сам Бог, по реченому Богом: ашче мене послушајете и в закоње мојем ходите, благаја земљи сњесте, ашче ли ни, меч ви појаст. ЈБубезнаја братие! Перво и перво треба да сте послушни вашим поглаваром наређеним од верховног вожда, согласни, да оставите сваку вражду и распру и тако јединодушно да нападнете на обшчег душмана, боље је јуначки на мејдану умрети и вјечну славу по себи оставити и вјенац мученија получити, него ли срамотно подвергнути себе и своје отечество бјесноћи и неистовству турском, да гледите бесчестие и поругание церквеј и свјашченства, поругание жена и девојака, одводење у ропство и продавање дјеце ваше. Но рећиће те: ово је десет година, већ се је досадило, то много и чини, да сте се держали толико година. Сад ли да се упустите, кад сте много јачи и сигурнији, него у све прешедше време. То је истина, да је за вас трудно, но дјеца и потомци ваши вас ће ублажавати и благосиљати. Наши су се оци трудили и крв прољевали, а ми сада уживамо и ублажавамо се по трудом њиховим, слава ваша остаће вјечна. Идите с Богом љубезна братие,