Српски сион

О тр . 534.

(ЈРПОКИ

СИОН

Бг. 18.

Архангел Михајил да вам буде вожд и поборник, као иногда Исусу Навину. Амин." Из овог се говора види, какав .је био одушевљен Србин игуман Вићентије Ракић, због чега му ми овде и клпчемо: Слава ти честити Вићентије!

Једна наредба шшреке-српеке-двореке канцеларије. Приопштио Д. Р. За укроћење мађарске дијете, чему, је доста допринео рад српског темишварског сабора од 1790., уродио је исти плодом, да је Србима дата „илирска дворска канцеларија". 0 њеном установљењу известио је 22. фебруара 1791. цар Леополд угарског канцлера грофа Палфију, као и о томе, да је именовао за канцлера грофа Фрању од Балагаа бившег бана хрватског. Канцлер Валаша извести мигрополита Стратимировића, да ће она расправљати и решавати све оне послове, „које је укинута негда илирска хофдепутација решавала". Као саветници код канцеларије од Србаља били су постављени: темишварски владика Петар Петровић и ђенералмајор барон Сечујац од Хелденфелда. Мађарима је била илирска канцеларија што-но реч трн у оку, те нису мировали, док је нису укинули, што се збило 3. јунија 1792. Ко хоће да сазна шта више о њеном раду, упућујемо га на „ Карловачко владичанство " III., од Мана Грбића. Наспоменути нам је само то, дч се иста канцеларија више бавила црквеним стварима, него световним. За време њеног трајања, имао је наш епископат црне дане. Она га је сматрала под ништа и кројила је и њему и свештенству капу по својој вољи, те кад је митрополиту Стратимпровићу већ догрдило њено насртање на његова права, усудио се да запита цара Фрању: да ли канцлер Балаша све своје наредбе збиља са пре-

вишњим знањем издаје, нашто се насмеја цар и одговори: „Он мора свашта да измишља, јер иначе не би имао шта да ради." Рад исте канцеларије може се у главном видети из њених наредаба и решења, што се налазе и у архиви конзиеторијалној у Карловцима од године 1791. и 1792., и пошто је покојни епископ Евгеније Јовановић, као што се види из његових писама, што излазе у овом лист , уредио и архиву њену, и знао за наредбе канцеларијске, с тога је у своме писму од 31. јануара 1843. митрополиту Рајачићу и рекао: „Еј, камо наша срећа, камо канцеларија илирпческа, како бисмо били и давно у реду: (в. бр. 17. о. м. стр. 491.) Покојни владика пакрачки Никанор Грујић, који је и сам био више година у карловачком двору, те имао прилику да разгледа рад илирске канцеларкје, у својој брошири. „ Народна сриска скуиштина 1848. ", Веоград 1848. рече за њу : „Дворска политика и сама видећи, да би Срби могли покрај своје канцеларије с временом ојачати, и у политичком животу одржати се, — одобри мађарско захтевање, и тако 1792. у јунију престане српска канцеларија, и с њоме ирсстане аначај сриске самосталности у Угар■ ској(1)." Не би с горег било, да г. г. професори карловачке богословије приликом давања тема богословима, одреде најбољег ђака, који зна немачки, да опигае рад илирске канцеларије на основу списа у конзисторијалној архиви карловачкој. За пример њеног рада, доносимо овде једну њену наредбу. Митрополит Стратимировић је издао следећи циркулар: Всјем протопресвитером Епархии сремскаја. Здје приложени у преводу и екстракту от високославнија Илирическија дворнија канцеларии всевисочајгаи указ, Благоговјенству Вагаему на тој конец посилаетсја, да би тој подручному вами свјатпченству, за их вједомост, упутетвова ние и точное набљудение приелали, је-