Српски сион

СРПСКИ

сион

Б р . 18

је упитну нредсаавку који члан саборског одбора издао, иа ииак дозволио, да саборски одбор донесе једно неистинито решење; онда стојимо нред нојавом, која нас баца у бршу, јер би то значило, да у највишем автономном телу седе и такови л.уди, којима су стид и савест непоннати нојмови. Ми очекујемо од сабор. одбора, да ову ствар рашчисти, Гедеон. ===== ^ЈУ-јС • 7. Д о п и с. = Сомбор, 8. Септембра. (Коме ми доносчмо законе?) У најновије доба изашао је у „Застави" читав низ недостојних и заједљивих нападаја на заслужног окр. проту сомборског г. Љ. Купусаревића зато, што је овај устао иротив недозвољеног понашања челенке данас радикалске^ а некад Лемајићеве, сомборског ђакона Павковића. А ево шта је у ствари. Када су иротив неких решења мајског сабора Његова Светост и манастирски настојатељи поднели своје иротесте на владу. позвала је радикална странка једним нрогласом своје присташе на народни збор у Сомбор. И ако је тај проглае киитио од увреда иротив цркв. поглавице и монаш. свештенства, потнисао га је и сомборски ђакон Иавковић. Окр. нрота Купусаревић, као непосредни старешина ђакона, поднео је на темељу дисципл. правила пријаву конзистнрији против ђакона због таковог понашања. Међутим је расписан стечај на једну парохију сомборску, на коју би ђакон рад да буде изабран, те Је радикалска конзисторија, иоверивши обављање избора окр. проти Купусаревићу, пријаву његову одбила, јер по дисциил. нравилима ђакон не би могао бити нрипуштен избору, да је, ма и најмању казну добио. Против те одлуке је прота апеловао на МЦСавет, који је ђакона избору нрипустио, из разлога, што је он стајао само под истрагом. Против тога је прота апеловао на министарство, а избор није обавио, чекајући одлуку министарства. То је радикалну конзисторију толико разједило, да је на предлог једног члана решила, да против проте дисциплинарно ноступи, а одузела му мандат да избор обави, и новерила тај посао проти Ћирићу. Против овога је опет други нерадикални члан, с позивом на 23. §. пословника по коме један турнус не може мењати мериторне одлуке другог турнуса, те да ни мандат за

обављање избора неможе од надлежног протс одузети и другоме поверити, уложао свој сепа рат вотум, услед чега је Његова Светост чин избора президијално обуставила док министар нротин призив не реши. Коме дакле радикали доносе законе, кад их сами не врше и не решпектују? Они сами су донели тај 23. §. пословника, али он важи само дотле, док њима иде у рачун, а кад не иде у рачун, онда се просто пређе преко њега. Они би у опште код сваког закона, код сваког параграоа требали да дометну клаузулу: „има се употребити по нашој страначкој потреби 1 *. Овај сепарат вотум, као и президијално расположење Његове Светости, умирује нас међутим, да закон још није сасвим стављен ван кре пости, и да има још људи, који ће се томе до краја одупрети, да се безакоњ^ узакони. 7. Исправак. У 19. бр. „Срп. Сиона" 1902. год. сгр. 304. под пасловом: „ Срби сликари ", нанисао је г. Л. Богдановић, да је: „Никодим игуман режевички" сликао једну пкону. Изворе је црпио из „Старинара" год. 12. књ. 1.—4. стр. 84. Мени тај „Старинар" није пред очи излазио, те ми није ни познато што у њрмј стоји о томе написато, али је у интересу истине, да се осврнемо на биљешку у цијењеном „С. Сиону". Господин Л. Вогдановић, вриједнп испитичач српских сликара, вели да је Никоднм: „Као игуман манастира Режевића* живописао: „једпу икону истога манастира већ 1423. год." Подаци о манастиру Режевићу налазе се у „Шематизмима боко-которске дубровачке и спичанеке јепархије" за 1874. и 1897. год. и „Магазину" 1863. и 1866. године, а исцрпну његову историју напиеао сам у „Босан. Вили" 1899. год. и из свега што је о њему написано дознајемо: да је основан 1714. г. па доследно томе, он није ни могао имати игумаиа: 1423. годане! У вијеку у коме је манастир о^нован, постојао је у истом манастиру игуман-архимандрит: Никодпм Вуковић. Какав је он био, може се видјети из његовог животоииса, ког сам нанисао н штамиао у „Враству св. Саве" у Веограду, књ. 9. и 10. Али ни он није био сликар нити је икад ишга живоиисао. На икони о којој је ријеч— није .јасна година, јер су је Турци с ножевима испробадали на Видов-