Српски сион

С тр . 550.

СРПСКИ сион

Б р . 19.

пређашњим разлогом, остало је питање као што је дотле било нерешеним. Узнемирени ради своје усамљености, буковинско-далматински епископи нису престајали и даље о овој ствари радити, — те су се о њој бавили на синодским својим заседањима 1877., 1884., 1890., 1896. и на послетку 1903. године, а увек живо и једнодушно. И то је ето ттрава истинита историја о оном опћем еписк. синоду од доба, кад је покренуго питање о том синоду, дакле од 1864:. па до 1903. године. Ове последње године радио је буковинско-далматински синод у истом правцу и по иотим побудима као и пре. Само што је јаче наглашена потреба опћега синода, и што су истакнути били предмети, за које је синод мислио да би морали састављати делокруг тог опћега синода. Ово мишљење о том синодском духу госп. писац „Заставиних" чланака интерпретовао је у смислу, да је букоеинско - далматински синод „израдио цређење оног опћег еписк. синода", и спремио штатут тог синода, који би штатут морале усвојити све три митрополије у монархији, а само се по себи већ разуме на првоме месту добро-босанска митрополија. А тако је морао г. нисац да то интерпретује, јер друкчије не би могао био да чини све оне дедукције своје у смислу задатка његових чланака.. . Питање о оном опћем еписк. синоду и данасје још нерешено. А какви су изгледи, касво ће се оно и решити, и то увек ради оног истог старога разлога, што се не може доћи до споразума између постојећа три митрополита о томе, ко да буде прав^и председник тога свнода. Жалосна је ово појава, кад се узме у обзир велики значај истога синода за интересе православне вере и цркве у монархији, и да при данашњем разједињењу између постојећих митрополија, и вера и црква православна изложене су опасности, колико од стране иновераца, толико и још више обзиром на протуверску и протуцрквену струју, која је завладала особито у кругу српских радикала. И сада кад се зна права историја питања о опћем еписк. синоду у монархији, нитам ја: шта да улази у овај посао бо-

санско-херцеговачка црква, и уопће, како зна и може у тај посао да улази ? Ако је госп. писац оних чланака хтио инак да увуче у то и ону цркву, тада он је мо рао навести за то ма и најмањи доказнп факаш и бар нешто стварнога споменути, што би могло доказати његову потврду. Јер говорити, да се „крије нешто у тајности о босанско-херцеговачкој цркви и да јој се спрема векаква пропаст", и то баш у оно време и оних дана, кад се ради о самосталном њеном уређењу и о утврђењу њених односа у сталној Форми наспрам цариградске иатријаршије, — значи хтетп очито заваравати свет и бунити народну свест српску без сваке нужде, него ваљда само ради радикалске рекламе. IV. Али што је најважније у свом овом питању, које је „Застава" хтела да по крене, да тај опћи еписк. синод монархије не стоји у никаквој вези са оним што су далматински епископи, или да кажемо, повољавајући „Застави", што је покренуо задарски епископ госп. Милаш у почетку ове године. Ови епископи хтели су и хоЛс да добије стварни значај онај однос њихових епархија према карловачком митрополиту-патријарху и његовом синоду, којп је пре постојао, који је на закову основан и који је до сада запуштен био. Ово је чисто њихова ствар, која нема непосреднога посла ни са буковинско-далматинским синодом, као што је то чисто п јасно казаво и расветљено у односвом саопштењу званичнога органа далматинске епархије прошлога маја месеца. Из разних званичних саопштења од стране надлежних црквених власти у другој половини прошле и у почетку ове године, задарски и котарски епископи добили су освецочење, да од оног опћег еписк. синода у монархији ништа бити нс ће, или бар да је остварење његово бачено у недоглед. Међутим, ако је за икога од интереса превеликога био онај опћн еписк. синод, то Је на првом месту био за православну далматинску цркву, која је усамљена и лишена сваке духовне помоћи од стране осталог православног ени-