Српски сион

Охр. 76.

СРПСКИ СИОН

вр. 3.

до којега мисли, да би могао изнети пред вис. кућу основу за решење тога питања. Али он јамчи, да ће то бити у догледном времену и да се не ће одгодити у недогледну будућност. Ја разумем смисао и оправданост тога питања. Не може се то тешко питање на једаред и преко колена решити. Али кад је ту озбиљна воља, да се то у догледном времену учини, то значи, да ће се ревно радити, док се не уради оно, што је потребно. Није пресв. г. престојник потанко изнео ни начела, која мисли применити у решавању тога гштања, али из његових речи, у којима наглашава озбиљну пажњу, да се не повреди ничија верска осетљивост, налазим ја наговештен основни принцип, по којем пресветли госп. одел->ни престојник питању овом хоће да приступи, и по којем хоће он да га види решена. Неповредити ничију верску осетљивост, то је ванредно значајан моменат, то је начело, које је нарочито у другој половини прошлога века задахњивало велике људе. При решењу верских питања треба бити јако опрезан. Велики угарски државник Фрања Деак рекао је, када је дошло пред угарски сабор питање при кодификацији грађанскога поступника (1868.), да ли да се црквени судови, конзисторија, бришу или да се оставе са извесним делокругом, на изјаве неких говорника, ко.ји су тражили да се бришу (чита): „8ећо1 а ушМкогааокђа аппуГ оуа1обзадга шпса бгикзе^, Ш )п1 агоп 1&гдуакпа1, ше1уек когуе1уе уа§у когуеИепШ уа11аб1 и§уекке1 уаппак карсео1аЉап". Наиме, да није нигде потребно толико опрезности, као кад се такова питања решавају, која стоје у посредном или непосредном савезу са верским питањима. То је дакле добар темељ „не повредити ничије верске осетљивости". Ну неповредити ничије верске осетљивости могуће је само тако, ако се донесу само такви интерконФесионални закони, који ће почивати на објективно најправилнијој, најчистијој основи: ратоправности, другим речима, ко води рачуна

о свачијој верској осетљивости, тај мора стајати на тсмвљу верскс равноиравности, јер само тако можемо свима да право учинимо и само кад је тако учињено, мора сваком право бити. Није ово нова идеја, наглашена у изјави пресв. госп. престојника о верској осетљивости. Принцип верске равноправности наглашен је и у овом сабору већ пре 44 године, бар с погледом на верске заплете, који се чешће појављивали између католика и православних у овој земљи. Још године 1861. угледни тада народни заступник и родољуб Славољуб Врбанчић изнео је у овом сабору предлог, да се изрече, да је у обсегу троједне краљевине иравославна црква у свему равноиравна са римокатоличком. Ну баш за то, јер није у изјави пресв. госп. престојника дошло до израза нове какве идеје, и баш с тога, што је та идеја већ давна и са стране угледних Хрвата, и прекаљени:, католика у овом сабору истакнута, држим, да ће је пресв. госп. престојник тим лакше моћи реализовати. А како немам разлога посумњати у озбиљност изјаве пресв. гос. престојника, то верујем и надам се, да ће у догледном времену нестати ове скоро хаотичке неуређености, која влада у нашим интерконфесионалним одношајима, да ће у догледном времену бити избрисане неправде, које стотине тисућа грађана наше домовине тиште; и да ће место овога стања, наступити стање тачног законитог реда, основанога на темељу потпуне верске равноправности. Тим ће пресв. госп. одељни престојник себи подићи спомеменик аеге регепшиз. А када потом у изјаву пресв. госп. престојника морам веровати~и^том се"надати, онда ми је и дужност, да у пуном поверењу гласам и за онај део предложенога прорачуна, који се односи на'; његов делокруг". Како је иаступило већ крајње.|време, да ее једном уреде законом верски одношаји у Хрватској и Славонији, и*да влада испупи своје обећање, ког од 1890.^проучава; тоје „Сриски клуб" народних иосланика на загребачком сабору, изаслао