Српски сион

В р . 3.

СРИСКИ сион

Стр 77.

своја два члана г. г. Васу Ђурђевића и др. Гигу Авакумовића да стуае у договор с владом ради уређења тога питања. 18. јануара одржао је „Сриски кауб" своју оедницу у којој је дошао и високоцреосвећени г. епископ горњо карловачки Михаило Грујић, који је изјавио; да он заступа ВВегову Светост и епискоиа накрачког Мирона Николића, који због болести не могоше доћи у седницу. У истој је седници г. епископ Михаило прочигао спремљену нреставку, у којој је наведено све шта источно-православна црква трпи због неуређених верских одношаја. Г. др. Авакумовић је реФерисао клубу, да је иреузвишени г. Бан изјавио, да држи да због замршених политичних одношаја у Буда-пешш, није подесно време, да се до уређења њиховог, претреса у загребачком сабору питање о верским одношајима. Услед овога је клуб закључио, да се причека до изјаве владине у сабору о томе питању, те да по томе заузме ноложај, а на предлог је г. Васе Ђурђевића изјављено у записнику захвалност г. епископу Михаилу, што се одазвао позиву клубовом. У седници је саборској од 24. јануара (6. Фебруара) оделни предстојник за богоштовје и наставу пресветли г. Левин ил. Чаврак дао ову изјаву: „Земаљска ће влада као и до сада, тако и у наиредак неговати најбоље односе према свима за конито признатим вероисновестима. А да такови непомућени односи постојати могу и међу нојединим вероисповестима, које су како смо то опетовано чули и у овој високој кући. а изнели су то и г. г, > ароднп посланици наша браћа Срби, жали боже пречесто помућени с несређених вероисповедних односа — прикупилаје влада све потребне податке, те ће што нре само могуће то питање законитим путем уређењу привети". Са овом се изјавом задовољио „Срнски клуб", те је 30. јануара закључио, да ће иричекати до јесени, а подједно је умолио г. г. Васу Ђурђевића и др, Гигу Авакумовића, да високу владу известе о жељи клуба, т. ј. да клуб буде застунљен у анкети ако се узбуде сазивала анкета ради уређења верских одношаја.

Ми држимо, да би и ВиСокопреосвећсни г. епископ Михаило требао да буде позват у исту анкету, и да у опште без суделовања нашег еписконата не би требало никако у том тугаљивом и важном питању ишта оабору иодносити. Крајње је време, да се једном уреде верски одношаји у Хрвагској и Славонији. Овамо од 1890. године редовно је влада позивана, да се законом уреде верски одношаји, и увек се одговарало, да се купе нужни подаци. Ако није било довољно време од 14 годнна за уређење тога нитања; не ће бити ви од сто година. Члаиови српског клуба не треба да се даду и на даље задовољити са обећањем, него нека настоје да се једном и то питање законом уреди. У нротивном случају, нек не чекају прве изборе, и нек не мисле, да ће их наш народ и на даље бирати. Од познате нам верске трпељивосги пресветлог г. Чаврака, ми се надамо, да ће он своје обећање и исиунити, чиме ће себи вечити сиомен и захвалности стећи код Србаља православне вере.

Правила за калуђере. Ираопштио: Д. Р. (Наставак.) IX. Сгеван је Станковић као админмстратор ми-фоаолије, издао фрушкогорским наегојагељика 21. Јануара 1837. овај новив и оиомелу. СлучаЈно }бо обаче достовЈерно донесени Нам јест, Јако њеци насгоЈателие фрушкогорских монастпреј многаја ненотребнаЈа творЈат, јакоже или на удручеиие бра1ства нрочаго, или на уцроиашчение монастирскаго имјениЈа, и соблазн христијанов клоњатсја, или имже окајанаја суета и порочное житие јавним бивајут. Гдјекои бо, ихже имена за ниње молчанием нреходим, рједко кромЈе недјели и праздника в церков ходјат, а јегда нриходјат, не набљудајут благонристојности и монаху св• >јственаго благоговјенија, но трајушчу 6о10слјженију кричат, даже и оболченаго ДЈакона си