Српски сион

СРПСКИ сион

1>р. 5.

рове људе, те стога је врло корисна за државие и иолицијске цељи". Волтер се ради својих безбожаих дела извињавао тим, што су сииси његови намење.ни „отменом свету", а не „Фукари, иростом нуку". Ова опрезност је била узалудна. јер је ова наука мало но мало и у сам народ иродрла, те су и њене иосљедице биле неминовне. Народ видев да отмени сталежи руше цресто небеском Богу. лати се иосла, те и он поруши нрестоле земаљским боговима, У наше доба још је већа онасност, која се од оне XVIII. века у том разликује, што се данас ова иросвећеност иоиуларише и шири међу светом и иоставља главним циљем вародне образованости. Слику овога доба цружа нам Хубер у својој брошири речима: „Не само да се са катедара 1 и у знанственим делима у име логике и ексактног истраживања проповеда атеизам, него се чак и но народу нутује и лако схвагљивим начином објашњује шкодљивост теизма и религије. Безбројни су сииси и новине и разноврсни начини, којима се та тема разлаже Модерне новелисте и књижевници, испомажу се дугим дијалозима из Шопенхауера и Дарвина, да би скрнили роман, који ио пропису мора изнети три свеске". Није тешко запазити у овим погледима прикривене тежње једностраног социјализма и нихилизма, који увиштава сав иостојећи иоредак и на његово место ноставља само го, неостворљив поредак идеални. Под утицајем сувремених иогледа, сувременога духа мисли и иравца рада, овако мишљење данас наилази на велики одзив, али и ио1 Мило би нам било, кад би преко овога ћутке могли прећи, те кад не би ово и код нае применити могди. Не би испунили своју дужност, кад се не би овде зауставили. Још су нам у живој успомени радови оне двојице младих наставника на нашим средњим вероисповедним школама — у Н. Саду и Пакрацу. Данас нас изненађује писање у 24. броју „Н. Србобрана" друга нашег Милана ГрчиНа, ароф. канц., некад слуш- богословије. У поменутом листу написао је он чланак, у ком говори о потреби гиинастике у школи, „јер ва бога наши ђаци иду вечито у цркву и моле се богу,..." „она (гимнастика) треба нотиснути којекакве цогматике, литургикв .. . те ностати ваше „Вјерују", јер телесно и душ. адравље народа вначи и његову будућност, а она се богме не осигурава постом, молитвом и кајањем.. .* Овомв држимо не треба еоментара.

ред тога што се зна, да је социјализму нашег доба додељен велики задатак, мало је сувремених мислиоца, који се старају да проннђу прави пут и средства, како би се отклонила преирека и отворио иут чо вечанскоме прогресу. Они су високо истакли заставу љубави према човечанству, а неправећи разлике између љубави ирема човечанству или хуманитега нашег доба од Хришћ. љубави према ближњем, уједно су одрекли љубав ирема Богу — извору љубави, те тиме ири крају крајева одвели и одрицању ближњих — к човекомрсгву, јер хришћ. љубав к ближњем нераздељена је од љубави према Богу, што није само признавање Бога — вера у њега, већ само живо саосећање и зближење целога бића душе човечје до сличности са бићем божјим суштом љубављу. Чему води љубав према ближњем без љубави према Богу, кнзује нам Француска револуција, чија је девиаа „1а 1Љег1е, Ге§аН16 и 1а Гга1егш16" иорекла јеванђеоског, али зато, што су револуционари лишили ове принципе њихове божапске сушности и спустили их на степен обичних нравних појмова, они су у резултату постали девизом терора. Од времена прве Франц. револуције јављају се покушаји довести у склад испрекидана и неопредељена учењ& социјалистичка у иравилне системе. Овај њихов покушат за неко време претрпио је потпун пораз, све до год. 1871. кад су се улицама Париза догодиле крваве сцене, које су опомињале на 1-ву Франц. револуцију, од кад се готово по свима европским државама цојиви силно социјалистичко агитовање, чије мрачне замисли имају и сувремене вође социјалних иартија са својим безбожним, неморалним и ангидруштвевим иогледима. Ови, да би учинили своју револуциону проповед што иримамљивијом расиро= стирући је данас иод именом љубави нрема човечантсву, заогрћу је именом хришћ. човекољубља, уирављеног побољшању стања нижих н сиромашнијих класа народних и уошпте ка уздигнућу народног благостања. Но пита се, кад би вође данашњих социјалних нартија у истииу имали у виду