Српски сион

СРПСКИ сион

Стр. 209.

онда она Христова реч „т8н« прТдст«, т8н« длдитј " (Мат. 10- 8.)? Уверен сам да би се ова начела могла упорабити баш овде, где се ради о виталном питању наше црквене управе. Тако је то приметиће ко, али има случајева где се и нароху-катихети стављају запреке, да у поједину школу долази кахизирати, а ео јрео и контролном органу; просто се неда подвоз, или се пароху који јавља о доласку своме на катихизацију, од стране школе поврати допис као непрочитан с разлога „што је у Хрватској уредовни језик хрватски," и томе слично. И томе имаде лека. Постоје законске норме и наредбе, на основу којих мора добити парох-катихета приступа у школу и оа минималним бројем катихумена своје вероисповести. На основу тих норми добио сам и ја приступа, и ушао у једну школу коју је одувек полазило по неко> лико православних српских ученика, али њена прага није прелазио православни свештеник. Да би се и друга браћа тим материјалом могла користити, приводим га овде у целости: Школски закон од 31. листопада 1888. о црквеној управи §. 206. говори: „Сву обуку у вјери самостално руководе и над шру дотичне црквене области." §. 209. истога закона каже „. . . . Иначе пак дужан је на опћим пучким школама дјецу у науку вјере подучавати дотични жуаник или његов духовни помоћник . . . но учитељ је обвезан духовника своје вјере у том подупирати, тер га када налогом послова или иначе буде запријечен, замијенити." Наредба кр. зем. владе, одјела за богоштовље и наставу, од 15. ру.јна 1879. број 702. која је и данас на снази, и на коју се земаљско-владни богоштовни одјел и данас позива, вели: „На упит једнога од кр. надзорништва за пучке школе, како да се у пучким школама поступа с дјецом, која у науку вЈере нијесу била редовито обучавана с тога, што ни у мјесту школе, ни у најближој околици не има душобрижника дотичне вјероисповјести, налази кр. земаљОРПОКИ ОИОН 1906.

ска влада, одио за богоштовље и наставу, одредити, што слиједи: 1. Ниједно дијете, ма које у земљи признане вјероисиовјести, не смије у нучкој школи остати без обуке у вјери. Скрб гледе тога припада дотичним црквеним областима. 2. Ниједно дијете не може у пучкој школи нреступити у виши разред, док се у науку вјере није исказало двољнвм напретком. 3. Пригодом уписивања дјеце у школу ваља да родитељи дотично скрбници дјеце оне вјероисповјести, које се наук вјере редовито у школи не предаје, назначе душобрижника, на кога спада религиозна подука дотичнога дјетета, а учитељу дотично равнујућем учитељу је дужност такова душобрижника извјестити о броју уписане дјеце дотичне вјероисповјести, као и том гђе иста дјеца станују. 4. Што дотичи№>»- душобрижник гледе обуке и испита такове Дјеце из науке вјере нареди, то је за дјецу дотично за родитеље и скрбнике њихове одлучно и мјеродавно. Ако би с таковом одредбом били скопчани какови трошкови, имаду их подмирити родитељи догично скрбници дјеце, а у случајевима скрајњега сиромаштва очекује се, да ће то учинити дотична црквена оићина којој дијете припада. 5. Ако душобрижник такове дјеце ништа неучини, чим би се обука детета у вјери а тим и његова класиФикација из науке вјере осигурала, имаће то предстојник школе путем претпостављенога си кр. надзорништва за пучке школе свакако прије измака првога полугодишта пријавити дотичноме духовном поглаварству". Наредба кр. зем. владе, одјела за богоштовље и наставу, од 28. линња 1880. број 6996. ех 1879. гледе подавања претпрега вјероучитељима, која такође није дерогирана, вели: „По установи школ. закона дужан је на опћим пучким школама, на којима није намјештен носебан плаћени катекета, дјецу у науку вјере подучавати дотични жупник или његов духовни помоћник, којему у то име дотична опћина може дозволити нримјерену награду, 16