Српски сион
ћр. Ф.
С1 гр . 271.
ученика у богослужењима, биће половна и једнострана, а према томе и неуспешна, што ће онет бити само на времену нпету и вечиту погибао дотичних учеаика, Да би пак богослужење у истини послужило за срество, којим се потпомаже религијозно васпитање; нужно је и психолошки је оправдано, да ученици и ученице, које по природи свога узраста још нису у стању да спонтано, медитирањем и самоудубљивањем расположе себе на молитву и дејстзом исте утичу на развигак и учвршћење својих религијозних чуствовања, вазда стоје под непосредним утиском спољашњих величанствених богослужбених облика и обреда, који ће сами по себи разноврсношћу својом моћи привући на себе пажњу, а разуме се уз претходно објашњавање учитељево-ичино, моћи ће уједно и снажно утицати на религијозно чуство дечје, те ће се тако номоћу истих (обреда) веома поспешно остваравати развитак и учвршћење религијознога чусгва, богаћење и украшавање душе детиње главним врлинама хришћанским вером, љубављу и надом, те страхом божјим, тим темељем сваке мудрости и врелом сваког доброг дела. Буду ли женска деца са учитељицом у ком другом делу храма, нарочито пак у стражњем делу његову смешгена, она у опште не ће бити у стању, да очигледно посматрају и прате свето богослужење, ге ће тако лишена бити једног најјачег ослонца за побуђивање и одржавање интереса према току богослужења, а баш пробуђен интерес је непоколебиви темељ живог, разумног и срдачног учешћа у самом богослужењу, а недостатак истогаје узрок по душу штетне и грешне расејаности нри богослужењу, из које се у првоме реду рађа равнодушност, за тим немар, а најзад и грешна одвратност нрема самом богослужењу, која је на жалост данашњим даном у великој мери овладала нашим народом, и чије се погубне последице јасно већ опажају на грубости и тврдокорности срца, нашег до скоро нежног и болећивог народа. Као што видимо и са педагошког је гледишта дакле не само онравдано, него и веома нотребно, да учитељица са својим ученицама у храму божјем стоји у сред-
њем делу његову, ниже солеје уз престол пресвете Богородице,* јер ће се тако дати ученицама прилика и могућност да могу непосредно и очигледно следити за током св. богослужења и да могу у њему побожно и разумно участвовати, чиме ће се само унапредити религијозно в&еиитавање женске школске младежи, те уједно и једна веома важна сврха васиитног рада у својем остварењу нотпомоћи. На темељу свега до сада реченога, по мом немеродавном мњењу, ваљало би да школска власт договорно са духовном влашћу, у горенаведеном смислу, једнообразно одреди, да свугде женска школска младеж стоји на левој страни средњег дела храма ниже солеје, а нриродно је да ће услед тога и учитељице на том истом месту заједно са својим ученицама стајачи и над њима потребан надзор при богослужењу водити. По себи се разуме, да би на том месгу за учитељице ваљало неколико столова резервиеаги,-"да се ј * тиме подигне углед њиховога нозива пред народом и младежи. Одредбом овом ностигло би се двоје. на име давала би се у овом погледу у свима храмовима наше Митрополије разлозима оправдана једнообразност, а не мање и само школско васпитање добило би тчме једно важно, моћно и сигурно срество за развијање и неговање религијознога чуства својих васпитаника, што нам је особито нужно данас, када грешна равнодушпост према вери толико маха отима, да се хула на Вога и светињу чини општом, шта више и неком похвалном особином српскога народа. Рекох колико мислим да могих и знадох рећи, а на нозванима је, да пресуде, да ли је ово моје мњење достојно, да се уважи и у живог спроведе. У Оомбору на Лазареву Суботу 1905.
Реч две о нашем свештенству.* У 20. бр. о. л. за прошлу годиву покренуло је уредништво Једно важно питање, а * Кодико је писцу ових редакз поввато, ово је већ е давног времева ваведено у Сомбору, Осеку и Винковцима. * Пуштајићи овај чланак, и ако се у нечем са поштованим писцем и не слажемо, идућом приликом проговораћемо и сами о овом ваасном питашу Уред.