Српски сион

С тр . 332. СРИСКИ

више у том, што нову вјеру храшћанску нијесу им проповиједали на разумљиву језику, било да су им је проповиједали латински свештеници из Рима, било грчки из Византије, зато озбиљно примање хришћанства код Срба пада истом у доба грчкога цара Василија Маћедонца око 870. године. Па и у том времену нијесу со сва српска племена крстила. Многи су пак прелазили у стару поганску веру. а некима се није могло ни упознати са узвишеним учењем хришћанства, јер бавећи се гусарством и морским ратовањем, већином далеко бијаху од својих домова. Дуго је трајало до чистога хришћапства. У 11. веку још су постојале трза= вице у српској држави, јер примивши хришћанство коначно од православне источне цркве, неки владари и жупани, као што су били Војислав и његови пошљедници, рад политичких евојих смјерова, окретали су се западном првосвештенику римском и преговарали су са њим. Тек у лицу Вукана жупана, појавио се велики бранилац православља. Још више се православље утврдило за Стевана Немање, који има^аше сина Растка, потоњега калуђера Саву. Он је био избраник Божји, да ме^у Србима коначно утврди хригаћансво и правоелавље. Права хришћанска црква и истинито православље почиње тек од доба светога Саве. 1Пта значи извојевање самосталне српске цркве и архиепископије, није потребно наглашавати. То је једно од најзнаменитијих дјела великога духа светога Саве, јер се само на такав начин могла код нас успјехом ширити вјерска, хришћанска и народна свијест и права просвијета. Вративши се из Цариграда посвећен за првог српског Архиепископа, свети Сава помно и марљиво је радио око добра свете цркве православне поучавајући српски народ, будећи га и просвећујући истинама свете вјере православне, развијајући у њему тежњу и љубав ка добрим, племенитим и узвишеним дјелима, ка правој срећи, истинитом хришћанству и православљу. Под мудрим дјелањем његовим узаједничида су се два моћна фактора:

СИОН Бг. 12.

црква и народ, и код заједничкога Њ1ховога рада процвјеташе набрзо и црква и народ Дух будне народне српске свијести био је окађен и зачињен духом неоскврњене вјере и правоелавља. Јест, у вјери и православљу замишљао је и видио свети Сава будућност свога народа. Но да иста и буде што чвршћа и дуготрајнија, постарао се он, да јој утре пута истинитом просветом и науком. Тешка су времена била, кад је свети Сава започео благодатни рад просвјетитеља народног. Народ је био непросвијећен. У жељи дати народу истиниту просвијету и науку, дизао је покрај цркава у манастирима школе и учио народ. Велим исшиниту иросвјету и науку , јер ее његовала на њедрима и под окриљем цркве и вјере православне. Величанствена замисао и увјерење светога Саве било је, да просвјета и наука буду увијек освијетљење зрацима благодатне вјере, да црква и вјера буде оенова народне српске просвјете, кажипут њен. Вјеру и просвјету спојио је он, јер оне треба да буду двије нераздјељиве сестре Зар нису црква и школа у доба светога Саве биле једно? Па-кад је тада тако било, зар данас смије и може друкчије бити? Ако строго посмотримо, брзо ћемо се увјерити, да се прос-вјета од вјере не смије дијелити ни туђити, јер просвјета, која не иде упоредо са вјером, нити за свој основ и директиву има вјеру, лабава је. ништавна и штетна. Живот и душу просвети и науци даје вјера и вјерско морално начело. Нема ли у науци тога духа, лако може се догодити, да скрене са правога пута и удари путем непоштења и неморала А онда збогом, просвјето. јер си изгубила најљепше своје цвијеће, најљепши накит и зачин, јер си изгубила ро|ену своју душу! Ако рачун учимо само зато, да можемо брзо рачунати, често лажне рачуне правити, извртати књиге и бројеве и варати ближње своје, — зар је то просвјета, зар је то наука? А заповијест Божија одређено и јасно заповиједа: Не кради! Каквом мјером мјериш, и теби ће се одмјерити. Не жели што је туђе!