Српски сион

С тр . 362.

Б р . 13.

узет је обзир на могућније и на сиромашније куће, те је напрама томе установљена дужност бира и плаћања штоле; — али и ово мерило је јако релативно, а напосе одвисно од дотичпога пароха, како ће га употребити, откуд опет пора^ају се сва^е и мржње изме^у пароха и парохиана, особито тамо, где се бир у наравнима производима и то у најлошијој каквоћи даје. Сад, кад би требало, да се та дужност и подавања на праведнији и сигурнији кључ сведу, ударило се чисто противним правцем. Порез на душе не само да је неправедан, већ непружа уз променљивост броја душа нити темеља за стално нормирање парохиалних плаћа, а још мање за системизирање парохиалних помоћника. Ктому комцлицира се дотирање пароха с установами §.§. 11. 13. 18. 19 и 22. тако, да би једва могуће било, точну евиденцију водити и злопорабе одстранити. Исказ редуцираних парохиа непредлежи, ц за то није могуће о ваљаности предложених редукциа иишта ни проговорити. Била ова редукција какова јој драго, сходна или несходна, морало би се ипак за дотирање пароха такво начело попримити, ио ком би се иароси што више независними од иарохиана учинити могли. Ваљало би дакле одстранити сва по давања, која би парох неоосредно од парохиана тражити и примата имао, а на место такових требало би паросима одмерити сталну плаћу у готовом новцу, коју би непосредно из обћинске благајне примао. Да се ово постигне, ваљало би парохије по установљеној и за ваљану припознатој редукцији, у свакој епархији разделити на четири разреда и то обзиром на броЈ душа и на број' филиала. (Продужиће се.)

Ковинци за манастир Ковин. Д. Р. Када је 1777. изишло наЈ 'више решење, да се и манастир српски Ковин у будимској

еиархији нретвори у световну — парохијску цркву, а братство његово причисли братству манастира Грабовда ; тада су се грађани српског Ковина обратили с моибом прво будимском владици СоФронију Кириловићу, за тим митрополиту Вићентију Јовановићу (Видаку), а потом царици Марији Терезији, да им остане и надаље манастир Ковин, и напослетку митрополиту Мојсију Путнику. Царици су упутили ову молбу: СвјашчењеЈ*шее цесаро - кралевское и Апостолическое величество Госпожа натурално вам милостивјеЈ 'шаја! Во ВЈ*ерњеЈ'шеј покориости к стопам свЈ*атјејшаго кралевскаго величества прииадаемо, печалние тЈ *аготи нашја и нужду имјеем изјавити, како нослае когда но урежденијам височајшим, закона нашего греческаго неунитскаго монахов иначеже калугери називаемих из варошу Рацковинскија двигнути и у грабовачки монастир пренести резолвирато Ј *ест, и во мјесто оних иароху мјесто учинено, ми во великоЈ' туги и печали сердец наших бивши, средствием ове иншчанцие наше предложение всјех II. Г. (тадашњем будимском владици СоФронију Кириловићу) на такови начин нрибјегали јесмо, да би такожде нред височајшими властми со нашими иншчанциами, в МЈ *есто нас дјејствовал, толико сам в том умјешатисЈ'а нехотјел, познали јесмо, п тако посљедователно, никакова помјанугија нашеја и в неј ноставлених узроков дјејства и утјешенија получилп јесмо: и вси труди наши нп вј что обратилисја, и суетни били аки воздух бијушче Нињеже во здјешнеј иншчанции со теплими срдцами в оној ' надежди паки к трону величества свЈ *ашчењејшаго вашего со вјерно поданическој покорности прппадаем ради поврашченија калугеров в Ковин со оними виноградми и другими вешчми тјехже к височајшеј комори содержаних приложение, повратити и воздати, три подвизајушчи узроки милостиво преслушати свјашчењејше величество молимо: Једино јест: јако во вароши Рац-Ковинској ' в храмје монаетирском божествено чудотворнија икони јавно и народное собрание, из далших стран ово ради исцје-