Српски сион

Б р . 13.

СРПСКИ сион

' тр. 363.

ленија, ово и здравим Христиан обичајни ради аочитанија паче всјех најнервјејше за благополучное управление височајшаго дому Аустрискаго свјашчењејшаго, тогожде во всјех намјеренија, благополучии долгом, јавно, публично јасним гласом Божију помошч на умилостивление призивали јесу, сија всја конечно престанут, такожде убо и ради исповједи свјатија полученија. Никто ко помјанутому монастиру ковинскому приходити будет здје у веденому пароху, конечно многим душам бједности посљедовати будет. Другое јест: јако возврашчение и приложение виноградов во одержание и других вешчеј движимих иеаче церковние и монастирекие приходи собираемие, получаемие от цркве и монастира, никоим начином јако вешчи церковнија неодаљајутсја церкви и монастира ковинскаго, но непрестано на потребу окрестностеј нуждних употребљајугсја, без коих ниже калугери, много менгае и парох содержатисја может. Ктому ]ешче третое јест, јако биватели вароши Рац Ковинскија закона греческаго неунитскаго, не иначе токмо 35 домова имјејушчихеја, старателстом двигнутих калугеров иже от даров и милостини понајболшеј части промишљали церкви нужднаја, и на торон на обшчи ползи послужение сати промислили јесу, и сохраљали от дња на ден в скудост приходјашче, дондеже напосљедок чрез пароха уведение в посљеднују скудост придоша, штолу и нрочија пароху потребнаја, парохијалној церкви и сату к содержанију нужднаја, тако из касе сиромашних поданих изискуетсја подајание, что прочее јако во више номјапути три пункта соединивше и повгорајушче обшчество јавно јест. Милостивјејшаја Госпоћа: Ашче такожде толико знатное собрание народа, на славу Божију и облегчение, совјестеј во исповједании, ко коему многи страни прибјегајут средствие двагнетсја, гдје утјешение совјести изобрјести можемо, и јеже ли далше вешчи, имјенија и виногради из коих обичајни десеток даван јест всегда, толикоже или церков или инии содержати будет правицје земљедержавства никакови прејудициум неуноситсја.

Сија убо всја церквје и монастиру приходи и промишленија о церкви и монастиру отчушчена и удолена сут. Ми долу иодпиеавшихсја инија Фундации неимјес-мо к содержанију пастиреј душ наших, усмотрјети неможемо како церкви, сату и прочим нуждам и поправленију и к содержавију удовлетворити неможемо. Но ми убо отјагошчени, јеже ли токмо сожаљенија цасарскаго величества достојни јесми, то истини то народа нашего вси к височајшему двору, всегда и во всјаком случају усиловатисја будемо најприљеж њејше во всјакој вјерности, за предложение покорњејшеј нашеја иншчанции неотречепие, инакоже височајшему двору добрје познати, благодарни молитисја будемо, такожде из милости свјашчењејшаго величества ово чрез калугеров возврашчение, ово за благодјејание вешчи више именоватих, возврашчение и церквје и монастира будушчее назад поврашчение и приложение. Ово такожде ради наших сиромашних бивателеј здје и ваших вјерних поданих о винте помјанутих тјажестеј освобождение утјешени будемо, кои увидјевши, к ногам свјашчењејшаго величества вашего всеусердњејше такожде мољашчесја за благополучпое и долгољетное управление державства, тенљејшија молитви пред Богом изливајушче со вјерњејшим усердием в покорности и живимо и умираемо. Свјашчењејшаго цесарокралевскаго величества нижајши и вјерни подани Рац-ковин чани греческаго закона биватели. * * * А митрополиту Путнику, обратили су се овом молбом : Високопреосвјашчењејшему, нревосходи телњејшему и високодостојњејшему Архипастиру нашему в благодјетељу настојашче ми радостними денми и потом сљедујушчими праздники аростим и смиреним сердцем поздрављаем, и сију радоетију чрез многаја и премногаја љета радоватисја вам при всјаком благополучии и здравии всеусердно желаем. 1. Притом ми ниже именовати, целое