Српски сион

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 441.

Саму аждају ,је Јовановић само маркирао бојама, и баш она је у највећој мери захтева оно, шго сам већ рекао (приликом приказа св. Сгевана Дечанскога) говорећи о аотреби минудиозности при изради икона, а наиме: да би за посматрање требало поприличне даљине, која. би надокнадила оно, чега у самој ствари и нема. Св. кнез Лазар је последња икона на десној страни иконостаса. Приказан је у потпуном бојном оделу, у оклопу и са мачем о бедрици. И ако је светац скинуо шлем са главе (и држи га у десници), виде му се ипак само очи, нос бркови и уста, јвр је панцирни доњи нокривач остао на глави. Левицом се ослања на ппит са царским срипким грбом на спољашњој му страни. Многима с« не свиђа ова икона. Било би им милије, да је приказан. као и цар Урош или краљ Стеван Дечански, у свечаној царској одећи. Мени је ова икона по вољи баш за то, што ,је овака. Кад се може св. Ђурађ па чак и архангел Михаил приказиваш учб^јном РЈху, зашто да се не би мпгао и смео цриказати у њему и кнез Лазар, који је стекао мученички венац баш на Коеову? Пре бих замерио томе, шго је кнез Лазар приказан на овој икони као млад човек од 35 — 40 година, а то међутим не одговара његовим годинама у време Косовске битке. У осталом Паја Јовановић није ову икону израдио тако, што је хтео баш нешто ново да уведе. Он је кнеза Лазара, како сам рече, просто прекопирао са оригинала, који се до данас одржао ако се не варам у цркви Грачаници, а која је по његовом стручњачком мњењу једва на 100 година после косовске битке (можда и мање) намалана, те лако може бити, да приказује баш прави лик Лазарев. — Иначе примећујем, као и код Стевана Дечанског, да на овој икони не би било места међу престонима. На царскнм дверима су, као што је свуда уобичајено и у правило ушло, Бљаговести. Икона заиста врло красна. Као шго је умет* нику пошло срећно за руком, да на приказаним двема Богородичним иконама — нреслОаој и под распвћем — изрази срећу односно тугу мајчину, тако је исто и овде лепо приказана преданост у вољу Божју млађане Дјеве Марије. Исто је тако лепа појава и благовесника

арханђела Гаврила, али јој је, по моме мишљењу, прилична махна то, што је у њој више девичноши него у саме Дјеве Мари.је, коју црква слави као пречистВ, пр(нторочн8, ч(стн г киш8к! и слаЕН'кш8к! серафјл»х. Уметнику је за модел арханђела Гаврила морала послужита каква млађана девојка. Но ја сам већ напред говорио о том, како би сликари имали поступати нриликом приказивања анђ^ла. Бнш противно овом Јовановићевом приказу, у овој прилици требало је лику арханђелову уместо девојачког више младиЛског израза дати. Текст у еванђаљу Лучином (гл. 1. ст. 26. и даље), кога се у овој прилици црквени сликари морају — хтели не хтели! — придржавати, даје неоспорно више основа закључивању, да је арханђел Гаврил личио Дјеви МариЈи више на мушко него на женско. Осим тога ни енергија, са којом се арх. Гаврил јавља у ово.ј прилици, никако не долику.је женскињу, па за то није приличан ни овако девични арханђ^л Гаврил, каквог нам даде на овој икони Цаја Јовановић. Св. Сг^фан Архиђакон на десним дверима и Арханђел Михаил на левим дверима јесу по мо мишљењу најслабије м^ђу свима Јовановићевим иконама у новосадској саборној цркви. ПХаблонске до крајности. Архиђакон Стефан н. пр. приказан је у оделу што га баш у данашње дане понајобичније носе новосадски ђакони (саио је стихар место вишњикасте — љубпчасте боје!), држи у десној руци кадионицу данашњег облика. а у левици је имао првобитно чак —дикириј«! Ово је на захтев новосадеког проте одстрањено, и сада левица почива на орару. У врем^ св. Отефана по евој прилици није ни било никаквих нарочитих хриги&анских богослужбених одежда, а оваких, какве се данас но е. зацело не. 17а чему онда та.ј анахронизам? Могао се св. Сгефан и на доуги начин приказати. Нир. ако се није хтела приказати погибпја му, могао се приказати како ноги болнима, и старима св. причешће и храну То му је. као ђакону, управо и спадало у главну дужност (в. Дела апостолска, гл. 6.). При богослуж^њу самом ђшони су тада били исто што и остали верни. 0 архан^елу Жихаилу могао бих поновити он>), шго сам рекао говорећи о икпнаиа