Српски сион

Стр 558

СРПСКИ СИОН

Бр. 19

всјеми прједјели и оправдаиием и јенуриами шчое и досље било. С више реченим архиереи рукоположихом јего что јест дрковни дар и датак сиртеч јексархие и датиа свјешченаго и људскаго что је и досље било да му имате с усердием блат ословениа ради с честију давати и љепо исправљати без всјакаго прјекословија. Кир СоФропију Томашевићу в љето от битиа 7227. -— а от рождества 1719. мц. Маја 1. у Карловци. Викентие Архиепископ. IV. Грамата патријарха Мојсија епископу Мојсију Станојевићу. И ако се у приложеној доле грамати патријарховој пе спомиље презиме Мојсија, кога је патријарх Мојсије посветио за енископа, и не вели се за коју га је еаископију посветио, зна се, да је иста грамата издата епископу вршачко-себишкому Мојсију Станојевићу. Мојсије је потврђен 18. Априаа 1722., а умро је пре Октобра 1724. Диплому цареву од 18. А^рила 1722. навели смо у 24 бр. о. л. за 1904. на стр. 690. Сама грамата патријархова гласи: Мојсеј Мвлостију Божиеју Архиепископ пекскиј и ваеем Србљем и Блгаром, Далматии, Травунии, вретанским островом и васего Илирика Патриарх. Сего ради и наше смирение са сабором васа извјестно разумехом и обретохом от свјатих отец законом и свјатих благочестивих цареј хрисовули, кое суг митрополие и еписконие под свјатују великују црков свјатјејшују архиепископију пекскују и патриаршију обдржешчују васех Србаљ и Блгар, западног помориа и белаго подунавпа и свјеверних стран и васего Илирика. Обаче по божием самотрении свјашчевому сабору сабравшу се првее васе освештенному митрополиту скопскому кир Константину, белиградскому кир Мојсеју, захлвмскому кир Мелетију, дабарскому кир Герасиму, ваљевскому кир Григорију, темишварскому кир Јоаникију, и богољубазному

јепископу нишкому кир Јоаникију, самоковскому кир Дапилу, јегарекому кир Јефрему и иноссиФији ћустендилекому кир Висариону, и преподобњејшему игумену пекскому кир Кирилу, архимандриту студеничкому Пахомију, игумену троичкому Арсенију и служитељу нашего умеренија протосингелу нашего престола кир ЈосиФу, и от инех стран немало чрнац и влнстел и са прочим клиросом и нричатом црковаим. Са пашим вопрошением и судом божаственим избравше честњејшаго ва свешченоиноцех служителна бившаго мктрополита београдскаго кир Михаила, кир Мојееја јеремонаха, нострижника светаго монасгира горњачкаго — — — — — (подерано.) В лето 7222. а ог рождаства Господа слова 1713. мц. Декемвриа 21. в дан свјетија мученице Јулиане, круг слпца 26, а луни 2, индиктион 7, у патриаршии. V. Гр а м а т а митрополита Мојеија Петровића енископуНиколи Димитријевићу. Никола Димитријеви~& потврђен је за епископа вршачког 4. Децембра 1725., нремештен је 21. Априла 1728. у темишварску епархију. Он је двапута управљао београдскокарловачком митронолијом и то први пут по смрти Мојсија Петровића (-}• 27. Јулија 1730.), а други нут био је још за живота Вићентија Јовановића (1736. год,) постааљен му за помоћника — коадјутора, а по смрти његовој за администратора све док није 1737. пребегао на ову страну натријарх Арееније Јовановић-Шакабента, и примио управу митрополије. Умро ]е енископ Никола у Темишвару 26. Јунија после поноћи 1744. Сама грамата гласи: Мојсеј Петровић Божиеју милостију восточниа церквје православне АЕпископ и Митрополит Бјелградски и в«;его народа христианскаго под властију прјесвјетлаго цесара в Сервии, Славонии, Унгарии, Хорватској, Сирмии, Баната Тамишварскаго,