Српски сион

Б р . 19.

СРНСКИ СИОН

Схе. 559.

Угровлахии цесарској и јего величества савјетпик и проч. Случисја вадову остати прјестолу богоспаснија енискоиии карансебишкие, подлежашчие катедри Нашој, темже ио обичају нашему сабравшусја всему освјашченому сабору в богохранимој вароши Карловци из духовнаго чина в мирскаго, воинствених господареј и помјестних. идеже прилучисја нрити освјашчењејшему Архиереју Далматинскому кир СтеФану, такождеже и нодлежашчим катедри Нашој Вогољубезнејшим енископом: Михаилу Будимскому, и хажи Јоаникију Темишварскому, Досигеју Ваљевскому, НикиФору Славонискому, Никанору Зриноиолскому, СоФронију Сегединскому и Бачкому и бившому Печујскому Никанору, и саборне судухом честњејшаго Јексарха Нашего кир Николаа Димитријевића достојне сеја Благодати рукоположихом јего во епископа на више реченују епископију карансебишкују и нодлежашчих диштриктов хоршавскаго, вершачкаго, паланачкаго, и логошкаго. Дато у вароши Карловачко.ј 1727. мц. Фев. 14. На нолеђици ове грамате стоји написано, како је исти митрополит Мојсије: „— — преселихом по нашему саборному разсужденију во енархију темишварскују и с иодлежашчих јего диштриктов : Липову, Чакову, Фачеш, Чанад. Бечкерек и Панчево. В Белиграду 1728. Мц. Септ. 1. дењ. VI. Гр амата Мсјсија Петровића митрополита за СтеФана Љубибратића. Сшеван ЉубибратиЛ, посвећен је за епискона далматинског и једвог дела захумске епархије 1719. од патријарха Мојсија Рајића, те због гонења католичког морао је да напусти око 1725. своју епархију и био је неко време номоћник мигрополита београдско-карловачког Мојсија Петровића. Архијерејски га синод изабере 5. Септембра 1728. за епископа костајничког. У „Шематизму правослаине еиархије

бококоторске, дубровачке и сничанске" за 1889. наведен је изборни акт, и оставка Стевана на епискоиију далматннско захумску. Стеван је умро «*шД4т-Аирила 1737. + Овде доносимо митрополитову грамату, која гласи: Мојсеј Петровић, божиеју милостију митрополит Белградски и Архијепископ всјего народа Христианскаго восточниа цркве в державе светлаго Римскаго цесарскаго в Сервии, Славонии, Унгарии, Хорватској, Банату Темишварскои, и цесарској Угровлахии и јего Величества Совјетник. По Благодати и дару и власти пресвјатаго и животворјашчаго духа — — и Нашеј мјерности данеј, јеже воспријатнику и еонасљеднику бити на сијх стран во державје пресветлаго римскаго цесара, в том бо случисја вадову остати нрестолу Богоснаемој епископии Костајничкој, иодлежашчој катедри Нашој Бјелиградској. Темже собравшусја по обичају всеосвешченому Нашему духовному собранију, Богољубезиејших Епископов, честњејших Архимандритов, духовних отцев и Игуменов, и прочих церковног сасловија имјехом совјет междусобни, јегоже би Бог произбрал на више реченују вдовствујушчују епархију, и тако пришедшаго ка нам пред треми љети богољубезњеЈшаго Господина Епиекопа Далматинскаго и Захлмскаго кир Стефана Љубибрати^а, јегоже рукоположил јест во епислопа свјатјејши и блажењејши Господин Господин Архиепискон Ипески и всјем Срблем и Блгаром и всјего Илирика патријарх кир Мојсеј ; и со преваручением јего блаженства, зане тамо во своеј јему епархии много борби и напаствованија и страсти претрнел јест и да ни по којему образу невозможно јему тамо обдержаватисја, (о иејже вине и војем Нам извјестно сотворилосја јест, и ио таковому преварученију от времена пришествија јего, сотворивши Нашим Намјест- . ником в Бјелграде, о њемже ниње саборне разсудивши и видјашчи јего и тако мужа совершена и добродјетелна могушча души человјеческија иа спасениа стези настављати и строити церков божију, проназнаменовахом јего, јегдаже даде Нам свој