Српски сион

Б р. 19

дост, милоот, божанствена воља и благослов наше смирености буде с Вама!* II. Непознатога патријарха. Посланица о томе, како не треба духовни сталеж да има сјајну одећу. И код свију осталих згодно је уводити правилност, ред и поредак и то је са свим корисно и похвале достојно; јер свето писмо вели: „Све века буде по реду и удесно", иначе пропада све, кад вазда забуњује неред и несугласица, кад они замршују и уништаввју оно. што би требало да буде лепо и да то овлада и кад они праве забуну, те тако доводе до не достојних ствари И'' стања; а особито и навластито је не само несрећа, него и са свим неосновано, да свети положај, који се мора оснивати на светињи и реду и који од почетка потиче од божанског разума, буде у нереду и у недостојном стању. Уззкоњено је дакле и одре^ено да уз остало духовни сталеж и они, који су у клиру, живе по светим канонима црквеним и божанским законима уредно и богоугодно;, да се не облаче у страно одело и да не употребљавају сјајнога (гиздавог) одола било да жпве у граду било да су на путоврњу, него ваља да употребљавају одећу ону, која је већ била додељена онима, који су примљени и наименовани у клиру и не треба да долази дз 7 ховни сталеж у бакалницу, као што то изречно и свети канони светих васељенских Синода прописују, као н. пр. 29. канон светог васељенског Синода Пентекте од Тр^лу и 16. VI. васељенског Синода и још други канони: „Свака таштина (веле) и гиздање не слаже се никако са свећеничким редом". Они с.већеници и клирици, који се гиздају сјајним оделом и то још страеим и они, који су неуредни и који иду у бакалнице, ваља да се поправе; иначе пак, оне, који остану * Како је поеледник патријарха Арсенија III. Калиник 18. Маја 1710. одобрио и благоедовио, да може поетојати у Крушедоду васебна невависпа ерпска митрополија; то је ова синодална окружница патријарха Атанасвја морада написана бити пред тим временом, и ова је окружница бев сумње уврок, што је тадашља овострана јерархија тражила од патријархн Калиника канонично признање. Уред.

и даље у неуредности, ваља казнити (предати судији) и тако да се науче на ред; јер је од старина сваки човек духовног сталежа са смерногаћу и у свечаном руху живео и тако у јавности се показивао „Сваки, који се гизда не из потребе, већ ради спољагање лепоте и лицкања, тај је крив као ветрогоња или као глупак' 4 , као што је рекао Василије Волики; но нико од духовног сталежа не облачи одело ишарано ни свиленим ни пурпурним шарама: јер су чули из богогласних уста да „они, који носе мекушне ствари јесу у кућама краљева". Божанствени пријатељи цркво дилеко одбацујући такав неред и недостојан положај, врло много се брину о стању свећсничком, те су одредили да се укоре они, који се гиздају сјајним оделом и то још страним и онда, ако не ће јога ни после опомене да се поправе. ваља их онда казнити. То је највигае овладало код ик нобораца и јеретика, који прометогае сваки црквени поредак и сталнос.т у неред и несталност, те се понагаају са свим разуздано и развратно (т. ј. све им је све једно), па и свећеничка одећа је у њих добила облик одвећ гадан и гиздав; и за то су нашп оци, испуњени побожногаћу и сталношћу одредили, да се казне они, који се гиздају н који праве неред и чине недела. Пошто дакле и многи од свећеничког реда, заиста и сами свећеници, јеромонаси и ђакони јавно падају у неред и у непристојности, носе страно и светим канонима противно одело, облаче порпурне тканице без невоље и лицкају се (гиздају се) против закона (обичаја); узимају непристојно одело, облаче унутарње одело ишарано и разно обојадисано са украгаеним рукавима, о појасеве своје вешају посребрњене мачеве (мећу за појасеве сребрне ножеве) и многи од њих иду у бакалиицу, што је све неуредно и непристојно. не слаже се и не одговара црквеном поротку ни стању, те за то навлаче исти на себе велики укор а другима служе на срамоту и р^авим примером претходе, с тога ми, хотећи такав неред и непристојност отклонити и сузбити, имајући на уму пре