Српски сион

С тр . 564.

СРПСКИ СИОН

Бр. 19.

свега црквени ред и достојанственост морала, пишемо и јављамо се Синодским начином са својим светим митрополитима и великодостојницима. својом у св. Духу љубљеном браћом и садрузима, да би од сада и у будуће нестало и са свим да би се угушио код свећеничког сталежа такав неред и непристојеост, што се противе светим канонима, и то је ван сваког црквеног законодаветва и реда и нека се ниједан од јеромонаха или калуђера или ђакона или других не усуди у будуће гиздати се оделом, које је забрањено и које је страно и нек се не усуди носити одећу пурпурну, која не одговара законима, нек нико не носи свилу ни атлас нити какво друго шаренило или разно обојадисано одело, нека не иде у крчме нико од презвитера или свећеника, него нека живи уредно и пристојно и нек носи одело, које пристоји црквеном уре^ењу и законима, да многима не буде иначе што на срамоту и зло, и да не наносе светој црквеној уредби и реду никаква прикора или кривице. А ко не буде хтео то послушати и не покорити се, него буде презирао канонички и црквени ред и достојанство и пристојност и који и после ове синодске забране и наредбе остане опет као плен неуредних и непристојних тај итд. (Долазе за тим уобичајена проклетства). III. Јеремије од Цезарије. (1715.-1726. и 1732.-1733.) Синодска изјава (маниФест), да су међусобно сложни црква архиепископије пећске, њен архиенискон и остали архијереји у њој, а исто тако и ондешњи Срби Хришћани. Јеремија божјом милошћу архиепископ Константинопоља, Новог Рима и васељенски патријарх. „Господ се гнуша од лажних уста. Лаж не надвлада никад истину; а снага истине не потребује ни помоћи", као што сведочи свети отац наш велики Златоуст; баш да има истина десет тисућа оних, који би је хтели угушити и уништити она не само не би потамнела него би гата више сјајнија била још од оних, који хоће да јој прете, и они би се над њима још већма узви-

сила исмејавајући њих који се узалуд упињу против ње, дижући испред њих нос и презирући их; јер су за то баш доетојни сваког подсмеха, презрења и осуде они, кеји говоре лаж и којекакве измишљотине као они, који се поводе за нечастивим ђаволом, који је први изнашао лаж; баш је отај ђаво дакле пронашао први лаж, тиме што је клеветао творца и створитеља Бога говорећи лажно прародитељима: „Што Вам рече Бог, да не једете од дрвета познавања ? Јер је знао, да ће, ако будете јели од њега, доћи дан, кад ће Вам се очи отворити и распознаћете све и бићете као и богови." Дакле сваки онај који говори лажно и које шта измпшљава, тај је пратилац и друг злогласног ђавола и ако се такав не поправи, судиће се најпосле њему и његовим ан^елима мрака и пакленим демонима и допашће неугасивог огња као вечите казни. Пошшо су дакле неки од оних, који се с нама не слажу, у намери да пре варе честитије наше православне источне Хришћене, навалили клевету и лажну кривду, која је са свим удаљена од сваке истине и нема никаквога места, на свету цркву св^-те архиепископије Пећске, јер заиста немају разума, који има и даје наша источна света црква Христова и они се никако не слажу с нама, нити исто мисле што ми, а то је све јасна клевета а празно и глупо булажњење, које мисли само на превару честитијих људи, као што је већ споменуто, ми пак знамо да се црква архиеписконије Пећеке и њен архиепископ и остали у њој архијереји и ондешњи Срби Хришћани потпуно слажу с нама и да мисле и суде, као што и ваља, онако исто. као што мисли и суди и наша источна црква, а одбацују и не признају оно, што неки говоре против њих и клеветају их као иноверне, то су све лажне клевеге и окривљавања, које иикако несу истпнита. С тога ми пишући у опћ ј синодској одлуци блаженог и светог јерусалимског патријарха Госп. Хрисанта и наших светих мптрополнта и великодостојника. наше у св. Духу љубљене и жељене браће и садруга, из-