Српски сион

С тр . 569.

оканеш Мађара. Та ти око „Браника," та то су сами звекани и луди људи, који незсају шта оћеју, ил' ако знају, онда су прости луиежи ! Поздрави Оофију — и остани прави браг своме љубећем те брату Јовану.

Преетавка кр. Леополду II. и угарском еабору 1790. Д. Р. (Наставак меото свршетка.) V. Да се камер: Ј лне вароши Арад и Осек, при том варошице Сент Андрија, Мишколц, Вел. Варад, Бечкерек, Вершац, Лугош и Карансебеш, (која је његда свободна краљевства варош била) и под именом милитарни обшчества: Карловци, Земун, Митровица и Костајница, сирјеч такова мјества, која су и многољудна и за трговину и художество способна, у свободне и краљевске вароши подигну. VI. Привилегирани и одлична права имајући Дистрикти са ове стране Тисе у варме^и Бачкој и Кикиндски у варме^и Торонталској, да се ари својим Привилегијама задржу, и истим Дистриктима у касајућим се вармеђам и краљевсгва Соборима посредством свои посланика гласи и сједалишча после Кумана и Јазига из причина чрез ове при настојашчеј Дијети наведени и оним прикладним члановно дарују, смирењејше проси се. ТП. Относително к краиничарем, да би се они от сваког неправедно њима наметнутог данка у напредак освободили и к давању десетка обвезали, исти народ нижајше проси; за што 1. Они јошче у привилегијалном свом положенију стоје и војују, а по еили Привилегие от сваког данка свободни бити имају. 2. Данак је ради содержанија војника уведен, зато по самом јестеству, онај који војуе не може се овим теретом обтерећавати. 3. Будући да је садашње краиничарско стање горе от тежачког, достојно је тако, да се сшчастие оног, који за отечество крв пролива, поболша,

Относително пак к десетцима: 4. Будући да би ти на собствене њиове потребе служити имали, нити би на рачун ови стање гражданско обтерећавати се по правди и правичности могло. УШ. Што се поселника (колона) тиче, који хотја посљедњу по весма нуждну класу сочињавају, да с Урбаријум у краљевству Славоние уведени набљудава, вашто: 1. Онај под Уладиславом начињени превећ тежак је, и за поданике под љагу вечитог невјерства падше справљен, какови нису Расцијани. Ко овом долази 2 Што се у краљевство ово прве године 1715. членом 8. стални данак за содержание стални војники увео. А извјестно је, да овај терет војевања, по первобитној краљевства овог конституцији на једне благородне спада, ком терету већ сад и на просте пренешеном будући и пре јошче теретни овај Урбаријум сам по себи требало би да је изчезнуо, и на мјесто његово други лакши, како што је речено, да се прими. 3. Невиди се узрока зашто би се један свободног изселенија поселник (со1опиз) от другог горе се држати. и к већим теретима притезати се морао, и ако је онај Урбаријум за праведна у Славонији чрез краља и високи Дикасгерија обрјетен, праведан мора бити и у Ма^арској и Частима к нему присоједињеним. И заиста 4. Многи у Мађарској Господа Земледјелци (Спахвје) увјерени и у совјести својој обличајеми о претеретном Урбаријуму Уладислављевом, својевољао су сами от њега отступили и свое поданике блажие или тако^е по особеним контрактима држе. У таковим тако вешчеј обстојатељствам, сама види се правда викати, да се свију поселника стање чрез закон тако^е публични облакша, и она замледержавија, која својевољно не би боље поступати хотела, законом да се принуде. IX Будући да се у Благоутр. Дипломи под Е. употдебление старог календара њима дозвољава, у коем би они досад обстојали, при истом као целе во-