Српски сион

С тр . 570.

СРНСКИ сион

Б р . 19.

сточне цркве обшчем употребленију, да и у напредак остану чрез закон остављени бити желе. Но будући да се дознало, да и овај, који они употребљавају Јулијанов, а и нови, који западња црква прима Григоријанов, свое имају погрјешности, Вајгелианов пак последњи чрез оца и сина израђени, далеко правичнији је от оба пређашња; зато Свјашчењјше Ваше Величество моле, што би сте о том посредством своји посланика, како са двором Росијским, тако и с кнезовима валахијским, а и с восточним Патријарсима и тако свим четворицам у Цариграду живећим, — не мање и с другим Христијанским владјенијама благоутробно радити благоволили, да се или овај последњи и правилнији от два пре^ашња, који се Вајглианов календар зове, вообшче чрез цјело Христијанство примио, или нови такође начини, и с свјашченим канонима срочи, што би тако са ове стране у цјелом Христијанству давно пожелано једнообразие придобиено било. X. У истој овој преднаведеној благоутробној Дипломи дозволенија она, која тако почињу: „И да дозволено вам буде по својој собственој власти из Нацие и језика Расцијанског постављати Архиепископа, којега ће Стат церковни и граждански изме^ себе бирати". XI. „И овај Архиепископ ваш да има свободну власт уређивати са свим восточним Греческог закона црквама". ХП. „Епископе посвећивати". ХШ. „Свјашченике у Монастирима уређивати". XIV. „Храмове где потребно буде по собственој власти подизати". XV. „У варошам и сели Расцијанске свјашченаке подчињавати". XVI. „Словом, како досад Греческог закона црквама, тако и истог исповједанија обшчествам да предстојати може." XVII. „Из собственог аукторитета црковног по сили привилагија от предшественика наши Влажени његда Ма^арски краљева вам дозвољени, у целој Грецији, Расцији, Вулгарији, Далмацији, Босни, Јанопољу и Херцеговини, не иначе и у МаЗ?арској и Хорватској, Мисији и Или-

рику, где се год налазе и док се год нам сви и сваки вјерни и привержени буду, властију правленија да радује се". ХТШ. „Даље чиновима церковним, како АрхиЕаископу, Еаископом, Монасима и еваког рода свјашченицима Греческаго Закона по Монастирима и Храмовима нек остане свободна власт правленија". XIX. „Тако да нитко у предреченим монастирима, црквама и Резиденцијама вашим насилије чинити може«. XX. „Но у десетцима, данодајанијама и квартирима стару свободу нек уживају, нити сверху церковног чина ткогод от Мирјана кромје Нас (задржаним и пак будући по правици задржати се имајућим) власт да. има везати и затворити кога". XXI. „Но АрхиЕпископ и касателни Епископ такове от себе зависеће и казни каковој подпадајуће, по праву церковном или каноническом казнити могу". XXII. „Црквама, Монастирима, Архии Епископима, по пре^ашњи краљева дарованија, и у напредак такође притјажаније добара нек остане". XXIII. „Оне пак цркве, које је Христијанског имена непријатељ Турчин вам отузео, и оне, кад се поврате у ваше руке, нек се предаду". XXIV. „АрхиЕпископи свободно посјешченаја цркви и монастира у варошима и селма, по нужди обстојатељетва нек могу, чинити". Сва ово потврдити и у тјело закона увести, исти народ овај моли. XXV. У сојузу с пређашњи и ово у закон увести благоговјејно проси се; „Што кад би се догодило, да Митрополит или Епископ или Црковник восточног овог не унут. закона пређе к Римској цркви, или друге које цркве догмате прими, такав тим самим да се Митрополие, Епископата и свог званија (за избећи соблазну и не поредак у својој цркви) лиши и народу другог Митрополита и Митрополиту другог Епископа, Епископу другог црковника по собственом аукторитету свободну да буде изабрати и поставити".