Српски сион

Б Р . 19.

СРПСКИ СИОН

XXVI. У истој наведеној дипломи даље впеокореченп Император и краљ тако се изражава: „И хоћемо, да под правитељством и уреждением собстненог Магистрата исти род Расцијански стојати, и древни привилегие овом от Величества нашег благоутробно дозвољене, и свое обичае спокојно уживати може". Чином овим Дипломе те, куд је цар овај тежио горе је назначено, а и сад ово тамо се к-зони к преднаведеној под Ј. Челобптној Исаие Дијаковића, АрхиЕпископа и Митрополита Јосифу I. Императору и краљу Мађареком год. 1708. преданој, а нарочито к §. I. Да је сирјеч хотео Леополд род Раецијански от Мађарског разлучити, и како један. тако и други поособ управљати. Но будући, да овај мсфу тим начин народа овог правление много би и њега и род такође Ма^арски, а кад би се отцјепили, разслабљавао: Зато у мјесто обећаног Магистрата и отлучног овог правленија иста Нација проси XXVII. Да се цјелог народа овог особе за граждане краљевства относително к свим званијам и благодјејанијам имају, и ова по соразмјерију (ргорогЈлопе) душа њима тако^е подносе. Зашто кад терете а неугодности једнако ноее, раздаЈателна правда требуе то да се и свију благодјејанија участници учгше. Сљедователно участници да се како клир, тако и мирјази законодателне власти учине. И тако на Сабор краљевства (сотШа ге§т) чрез краљевско писмо (Ке§а1ез) као и други Прелати, Барони, великаши, благородни и свободне краљевске вароши да ее позову и сједалишча и гласе (уо1а) да имају. После чега даље, будући да от стране западње цркве кромје Архи- и Епископа такође капитули у Дијети права другог клира представљају, от стране тако^е восточне конзисторије да се њиова чрез краљевско пиемо (Ке§а1ез) позову, који ће две особе из крила свог изаслати. (Свршике се.) Додатак. Сем наведених радова Иларионових, изишло је од њега;

XIX. У „Колу." За 1889. члаеак: „Оиет о кнезу ЈТазару," одгрвор Нанти Срећковићу. XXI. У п Бранкову Колу За 1895. чланак: „Живот Доеитијев у хроеолошкок ногледу." XXII. У „Агћк-у Шг вкујесће РћИо1о§]е," У књ. XXIII. чланак: „2иг аИзегћЈзсћеп ВШИодгарћЈе.'' XXXII. У „ЧУЈззепзсћаПИсће МЈИћеИип^еп аиз Вобп1еп ипсЈ Неггедотта." За 1894. чланци: „2агаћНе 1П (Јег Негге^о^Јпа, (1еп аКеп Нит" и „Б1е РпуИе^еп (Јез Наизез Оћтибеу^бСгг^ипс," који су отштампани. П оче'ТА4С_ Манастир Крушедол 4^/ од 1754.-1774. год. (ГРА'ВА ЗА ИСТОРИЈУ ФРУШКОГОРСК0Х МАНАСТИРА). Прибрао: Сава ПетковиЋ, парох. [Добановци] Кратак нацрт историје манастира Крушедола. написао је заслужни архимандрит крушедолски Дпмитрије Крестић у својој књижици. штамсаној у Н. Саду г. 1840. под натписом: „СпоменЂ древности фрушкогорскихт. монастмреи, наипаче монастнра Крушедола. Списант. л^та 1839." Важан прилог за историју истога манастира у години 1758., објавио је у „С. Сиону" г. 1903. бр. 19. и 20. г. прота Д. Руварац, а ми се латиемо, да пзнесемо, као насгавак и допуну овоме раду његову, грзђу за истори.ју мав. Крушедола од год. 1754, па до г. 1774. Ту смо грађу прибрали из сачуваних записника братеких седница, и разделпли је на три дела У ирвом ћемо делу приопћити сачуване из тога доба податке о стању манастира Крушедола пре великога пожара, о његову постепеном опорављању после њега, и о материјалном стању његову у томе нервјоду. У другом делу објавићемо необјављену грађу за животонис архимандрита и калуђера тога времена. А у тре&ем делу