Српски сион

сраскм смон

В Р. 19.

изнећемо слику унутрашњега живота и рада у манастиру и на послетку, као додатак неколике податке о одношају манастира према прњавору и селу Крушедолу. I. Манастир Крушедол пре пожара. — Оправке у вему и изван аега. — Материјално отаа?. „Монастир Крушедол с цчрковију — читаао у извештају игумана реметског Атанасија Исајевића и игумана беочинског Синесија Радивојевића од 20. јан. 1771. —јакоже свидјетељствует привилегиј сему монастиру дани, св. Јоана бившаго деспота сербскаго, от основаниа водружен и создан јест трудом и иждивением иже во свјатих отца нашего Максима архиепископа сербскаго љета 1496." „В сем монастирје церков јеет созидата камењем и циглоју, храм благов.јешченија пресв. Богородици и приснодјеви Марији. Тамо обрјетајут се честици от честнаго древа на немже распјат бист Господ наш И. Христос. Рука љеваја св. Максима Архиепиекопа сербскаго; стопа љева св. Стефана деепота, родитеља архиеп. Максима и Јоана деспота; рука такожде љеваја преподобнија Ангелини Матере вишеименоватих деспотов. и многија частици от мошчеј частоиоминаемнх св. десдотов, иже во времја турецкија бивши рати, 1716. љета, сосјечени на части и сожежени сут, јакоже црков с монастирем нопаљена бист от безбожних Агарјанов, до оного же времене цјелокупни в кивотах обрјетајутсја. Частице једне от мошчеј св. Арсенија архиепископа сербскаго." „Сеј монастир огражден јест келијами зидатими каменом и циглом са све четири стране. От запада келие и севера сут на две контигнацие, а проче стране на једну контигнацију и ПОД...НИМИ подруми." „Богољубиви Господин Никанор Мзлетијевић епископ печујски, — повнегда, изиде агарјанское воинство в иредјели под Варадин у 1716. љета от нихже сожежепа бист црков великаја и: келие Монастира. нашего Крушедола, Јако ни јединому древу от огња обрести се невозможно бје, — остављает своју енархију и приде ва свој постриг Монастир, сушч погорјел и иорушен. Первјее ктиторе изобрјет, црков и келиее от запада и сјевер5~7ббнови и иокри, и измежду келија малују црков храма

св. Максима созида и украси и жељези утверд'!. 1 Дрков сију с молерае* и прочими утварми сребрними, и позлашченима, книгами же и одеждами и црочими потребами црковними удовлив. Ктому же свој окрут вес архијерејски, тако и крести многи и х. честндм древом и бисером и камењем украшени изостави и јешче различними утварми, црковними, что подрсбно здје вмјестити трудно. Подобно первому ктитору св. Макси#у архиеп. сербскому." На њега се угледаше и други епискоии, јеромонаси и побожни људи. Тако „Преосв. и богољубиви Господин Викентиј Поповић архиеп. и Митрополит белградеки и сремски созидал 30. нов. 1721. с јужне стране трапезу велику, иснод трапезе подруме и кујну. 2 Затим „богољубиви Госп. Василие Димптриевић епискон будимски за свој вјечити сномен воздвиже 1741. г. малују трапезу с јужнија страни на ћошку и к востоку с основанија. 3 Богољубиви Госп. Висарион Павловић епископ новосадски и проч, покрил 1748. г. западне келие от краја на крај растовом шандрок, тако^де и хаџн Пајсеја све келие с гголудне ћошак к западу. Преосв. Госп. Јоан Георгијевић епископ вршачкиј и карансебешки за свој вјечни спомен и своих 1759. г. соборнују црков от алтарја до наперте, труло, столове и пјевнице, молерај со златом потписа и украси столове у обе пезнице тишлерским и златарским дјелом устроити повеље и водрузи пјевнице и прочими утварми црковними даоова. Још пре тога „јеромонах хаџи Пајсеј воздвиже 1725. келвју от основаниј& с јужнија страни на ћошку от запада трокатну, наотојанием јером. хаџи Авакума нострижнака тогожде монастира. Такожде две келие, испод њих иодрум из више чешме. Јеромонах Антониј духовник за свој вјечни сиомен созда келију с сјевера к западу до ћошка от основанија вкупје со јером. и проигуманом Исаием Сегединцем создаша." Год. 1724. „цриложпша Господари Не-

1 Поеао је тај завршен — као што видимо ив натписа на источној страни куће до т. вв. „собе владичине", изданог у „Зац. и Натп. Стојановићевим II. бр. 2472., 2473.; Бач. Види II., 189. — 8. јунија 1725. 2 О томе говори натпис на јужној етрани ман. куће, између кухиње и летње трапезарије, издан у „Зап. и Натп." II. бр. 2398.; Бач: Вади II., 190. 3 Опширније у натпису над зимском трапезаријом, иаданом у „Зап. и Натп. II. 2828; Бач. Вида II, 189.