Српски сион

СРПСКИ СИОН С тр . 573,

Б р . 19.

делко, Василвј Стајић и Богдановић 4 из Шанца иетроварадинскаго себи и својој фамилији живим и усопшим вјечни спомен, дерков соборну.ју цокриша, звоницу 5 от основанија воздвигоша и звоно великое в неј цоставиша. Посљеди же јегда цаки наново с плехом покровена, тогда у покров 100 дуката дадоша." Тако се мало но мало опорављао манастир и подизао после страшнога споаенутог пожара,. који га је до темеља разорио. И касније су се извађале веће или мање оправке и градње у манастиру и изван њега. Ми ћемо сноменути, опет по занисницима, само неке оправке, које падају у време архимандр:!та Пахомија. Тако у „Репорту" од 31. дец. 1760. јавља архим. Пахомије с братством Митрополиту, између осталог, да су „дали сећи фатове у долњем гају ради цигли, на пролеће что би направили за 100 хиљада и исиећи и от оних с допушченијем и с помошчију их Екселенцији нужднија и неимушчија справити, то јеет: мешаоницу, качару, казанџиницу, момком собу и шчалу за коње." То је све било довршино у лето следеће 1761. године. Још пре тога, 19. маја 1759., договара се архим. Пахоаије на братској седници с братством о пок[»ивању ћелија. Тада и „погодбу совершише с мајстором Радивоем Обреновићем и с друшгвом јего за 80 фор. у готову новцу, кроме: 300 ока брашна, 60 ока соли, 14 ока сланине, 3 хакова вина, хаков ракие и 15 ока таране " Неколико година после тога решено је у братској седници 26. јуна 1763. да се „подзида воденица горња тополска", ради чега је „креч и нроче материе прибављене. На салашу кухиња момачка, обори и гумно. наслон свершен и кућа калугерска почета. Средњу воденицу тополску, докле дође отац архимандрит, договорисмо се разметнути, понеже ливаде много поквари, а ползе от ње никакове, а долња на среду да премести се. Траиезарију велику договорисмо се да направимо с чамовом даском, понеже њест растове. Унотребисмо на то 31 дукат от пута Мојсеова на даске и ексере." Осим трапезарије намерни су — као што читамо у „Репорту" од 31. дец. 1764 , 4 За другом меоту отоји Недељко Богдановић со братом Стаичем и Василием. Архим. Крестић их назива еамо: Стајић и Вогдановић. 6 То је садашња ман. кула, која је одељена од цркве и сиојена с ћелијама. Висока је 16 хвати. Сазиданајепо Крстићу 1726. г.

— „ашче би возможно било, и ћелие от севера подигнути," те ради тога јављају у истом „Репорту" Митрополиту, да „имају намјерение что би цигљану сиравили и испекли " То еу своје „намјерение" извели следеће године у октобру када се в ћерпића наоравило 100 хиљада и испечено и смештено код монастира со северне стране", тако да су већ 29. марта 1766. год. могли у „Репорту" своме јавити, да су оправке велике трапезкрије предузете, д,а су погодили мајсторе, да им „ренарира сав дувар с поља и изнутра и да нам рис направи за нозе ћелие от северне стране кое јесмо намјерени правити, и тогда погодбу са шним да учинимо, за кое и земљу са северне стране износимо от ћелија." „Земљу око монасгира" — јављају носле 6 месеци у „Рапорту" „износимо и олуке от восточне стране испод ћелија јесмо от цигле на ћемер свели, куда ће вода проходити и совершили." Но ћели.је те године не свршише, јер се у „Ренорту" од 28. јуна 1 767. туже, како ћелије још увек зидају, али „материе нећемо имати за доста како за зид, тако и за покров." Да ли су ту „материју" касније набавили — не знамо, само видимо из извештаја архимандрита Викентија и протосинђела Петра од 22. авг. 1767., где се — уз вест, да „кућу котора близу села направљена рад калуђерица, јешче не покварили (башчован у њој седи)" јавља: „да ћелие још нису евршене, али су добили заповест да их до зиме сврше." Та ,је заповест свакако извршена, јер већ 12. априла 1773. „бист договор за оправљање ћелијах от западне стране." Исто тако је „договор" био и пре тога, 20. марта 1765., „за направлење куће, која се хоће правити на Шелевренцу код баре заради чување ба-ре и, ашче би се подзидала бара, и воденице нанравити иждивением христијан." Но када су и да ли су се управо ти „договори" у дело нриведени, о томе није у записницима забележено. Зато и прелазимо преко тога. на ћемо укратко изнети податке за материјално стањв манастира у овом перијоду вреаена. У поменутоме извештају у 20. јан. 1771. читамо: „Вње монастира у једном реду и _аходитсја мешаоница, .једина соба и шчала зидом устроена. Једин дом с двјема собама зидат ради приходших страних, један хамбар,