Српски сион

С хр . 554.

СРПСЕИ СИОН

Бк 19.

скаго и митрополитскаго избранија ради совокупленом Соборје в Сосједании 18. Јулиа 1749. г. бившем обрјелосја не само полезно но и весма нуждно бити, да би Арх. и Митрополиту Сопомагатељ в характирје Епископском и прн Резиденции Митрополитској јединаго ради в посвјашчении и прочих сослуженијах церковних соположенија находитсја, тако обаче, да кромје Резиденции и в неј Архиепископскијатрапези инаго намјешчаја себје и Економии неишчет, ниже инаго, развје Епископа посвјашченија, титла неприсвојает; того ради избираетсја на тое Свјашченослуженија дјело всечестни Архимандрит Карловачкија Соборнија церкве свјатаго Николаја кир Партении ПавловиЛ (Синесија Живановић, посвећен је за владику арадског 1. Септембра 1751.) ради искушенаго Јего в церковних должностех подвига, и еоизвољаетсја со сим ко оевјашченију Јего во Архиереа посвјашченија под начином обаче, да јакоже опредјелено Јему јест, крјепкоју кљатвоју објажетсја, јако во всја дни живота своего нарочнија себје Епархии искати, или чрез иного кого, коего год он чина бил би, тражити небудет, но и ашче б-л покусилсја тое сотворити, Јему писмени Јего објет на осуждение будет. А Јему јако посвјашченија Епископу опредјељаетсја квартир и трапеза при Резиденции Арх. Митрополитској и за жепни трошак и прочија јего потреби на свјакое љето у готову новцу од Арх. и Митрополита четири стотгте форинти с тјем приговором обаче, да он кромје сего под иним видом себје что либо не взискует, ни своеволно присвојает; паче же в најменшем в Јуриедикцију Архиепискупскују, или јакоже свјашченаја правила запрешчајут, в чуждују Епархију без благословенија Арх. и Митрополита мјешати се или дјелати не дерзает, ниже куду либо, аможе не послал бил би, да отходит по своем произволении, Над свјемиже сими должен будет в помјанутом објетје своем објешчати, и дјелом исполњати, јако Арх. и Митрополиту и Синодалним Братијам Архиереем согласен и послушан ,до конца пребудет.

Заклучено в Карловцје 4. Септ. 1751. Павел Ненадовић с. р. Арх. и Митрополит, Софроније Јоановић с. р. Еп. Пакрачко-славонијски и Осечкопољски. Синесиј Живановић с. р. Еп. Арадски. Арсениј Теофановић с. р. Архимандрит монастирја св. Архангелскаго Грабовца и избрани и потверждени Еп. Костајнички". (Шематизам пр. епархије Бококотореке, дубровачке и спичке" за 1888. стр. 36.) Приликом свога посвећења за епископа посвећења 14. Септембра 1751. у манастиру Раковцу, положио је Партениј е следећу зеклетву : „По внегда Божиим благоволением, преосвјашчењејшаго Г. Г. Архиепископа и Митрополита Нашего, и того освјашче њејшаго Синода избранием, Архиерејскаго сана доспјех, и мње достоинство епископа посвјашченнја во Архиепископии карловачкој вручисја, објешчајусја со сим в крјепости пред лицем церкве данаго твердаго јурамента, и клењусја в всевидјашчим Богом, да всја онаја јаже преосвјашчењејшим великим господином отцем моим Арх. и Митр. кир Павлом Ненадовићем, и того освјашчењејшим Синодом о мозм во епископа посвјашченија избрании устроиша, и в протокоље закључиша, буду со всјаким тшчанием и без најменшаго прекословија исполњати и хранити. Јешче клењусја и објешчајусја да исповједание мое пред лицем цркве устп изреченое, писанием собственија мојеја руки, и кљатвоју соутвержденое, до из диханија моего непреложно и неуклоно хранити и дјелом засвидјетелствовати буду и хошчу. Ашче ли би же по дјаволскому навјету поползнулсја от церкве нашеја свјатија восточнија отпасти, и к унии с западноју церковију приљепитисја, или епархију особито без вједомости високопамјанутаго моего великаго госоодина преосвјашчењејшаго Арх. и Митр., и того освјашченаго Синода тражити, да от сана равно и от причашченија по правилом отпаду. Ктомуже не токмо сам себе монашескому чину сходно от мјасојастија ко-