Српски сион

Бр 19.

С гр 555.

нечно воздержавати, но и всја монахи и монастирожатели, и моја домовнија или подчиненија того чина олужптели от мјас удержахзатисја поучати буду, хошчу и должен твују. Равно објешчаујваеја и обвјезујусја, никамо, ниже на коју либо страну без вједомости, благослосенија и правилнаго допушченија их пр> освјашченства Г. Г. Арх. и Митр. и того оевјашченаго Синода, отходити, или что либо свјашчених дјејати; ниже новци в таја взимати и долги узроковати. Напосљедок ашче в чем непослушан и непокоран моему великому Г. преосв. Арх. и Митр., и того освјашченому Синоду јављусја, и вишеписатаго моего сего објешчанија престунник покажусја, и тогда абие лишен да буду всего сана своего и властп без всјакаго извјета и слова, и чјужд да јављуса дара небеснаго при посвјашчении возложением рук данаго мње духом свјатим. Во истиномже и усердном моем правлении и дјејствнј, да будет Спаситељ наш Исус Христос мње помошчник, јемуже купно с отцем и духом свјатнм, да будет слава и держава, част и поклонение, ниње и присно, и во вјеки вјеков: Амин. В монастирје Раковцје 14. Септемврија 1751. М. II. Партениј Павловић с. р. изабрани епископ посвјашченија Архиепископии карловачкија и Архимандрит свјатониколајевскија саборнија карловаћкија церкве. (Рук.) Партеније је умра у Карловцима 29. Априла 1760. ~ Услед смрти Партеннјеве, упутио је митр. Пенадовић на оближње манастире следећи циркулар: „Понеже јучер о седмом часу по пулудне здје г. владика Партение преставлсја, коего погреб ради теплоти ми на далше отложити номогушче, умислихом днес сотворити; того ради налагаем да из сваког шонастирја наетојатељ с једним дјаконом одјејании церковне особно вземше, сјемо у Карловце абие пријдут тако, да јешче до литургие здје будут, јако да вси купно

сјемо преставлшусја возљубљеному брату Нашему посљеднее послужимо и тјело јего в земљу благољепно положити. Дано в Карловцје 30. Априлиа 1760. Павел Ненадовић с. р. (Рук.) И из овог се види, како је митрополит Ненадовић љубио свога Партенија, који му је био десна рука. Исте 1760. под 5. Мајом упутио је митр. Ненадовић на настојатеље манастиреке (који се спомињу у циркулару) следећи циркулар: „Понеже свјатопочивши о Господје епископ Г. Партениј при разлучении своем от сего временаго свјета к вјечному животу, јест в фрушкогорских монастирех: Раковцу. Веочину, Привиној глави, Кувеждину, Шишатовцу, Вешенови, Јаску, Врднику, Хопову, Гергетегу, Ремети, Крушедолу и Фенеку, по једин сарандар завјешчао дати, за то со сим наручуем вам, да от дне пријатиа сего киждаго монастира Настојатељ с Вратством уставное о свјатопочившем предпоменутом епископје Г. Партениј по минание сарандарское творити устроит, и по совершении того нам извјестие на писмо со означением дне, мјесјаца когда тое почето и пак совершено дати, да вједаем новце послати наредбу учинитиДано в Карловцје 5. Маја 1760. Као епископ посвећења, Партеније је био десна рука митрополиту Павлу Ненадовићу. По овлаштењу митрополита Ненадовића, Партеније је већину цркава у архидиецсзи осветио. Он је био председник у седницама конзисторијалним. Као еппскоп посвећења, Партеније је 1753. ишао са одре^еном комисијом, која је^обавила визитацију свију фрушкогорских манастира, који смо опис навели у целини у овом листу за 1903. и 1904., и ког смо отштампали. Партеније је превео с грчког: „Оду на воспоминание втораго Христова пришествија, по образу пјесни Лва Премудраго царја греческаго, елински стихами по Алфавиту сложенаја, а на славенски Партением епископом преведенаја, сти-