Српски сион

Бр. 21

СРПСКИ СИОН

С тр . 619.

се куиљења прилога са пок. Тошом Богдановићем, али слабе ереће беху. Године 1894. напусти трговину имућни и уважени грађанин румски г. Васа Мак. симовић и посвети сву бригу цркви. Те године скупи са мном око 6000 круна Заузимањем н.еговим, обећа и вис. кр. зем. влада орипомоћ, чим јој се ноднесе нацрт и прорачун. Са њеном ирипомоћи, скупљеним прилозима и за^мом на 40 јутара земље које црква има, била би оправљена. Али промисао Божји окрену ствар друкчије. Године 1902. Јануара 18. узе Бог јединицу кћер Веру г. Васе Максимовића, којој он за душу оправи цркву о свом трошку. Исте године Јануара 22. замоли ме, да му дођем на савет ради зидања маузолеума на гробљу. Како је место тога оправио цркву, и како је даље текло све што се ове ствари тиче, ни]е нужно овде места заузимат. Доста је, па овде напоменем, да су радње почеле после отслужене св„ нреждеосвјашчене литургије у среду пете недеље ускршњега поста године 1903., а коначно са најмањим нословима довршене у суботу 17. (30.) Сентембра о. г. Свеукупном оправком, руководио је ученик знаменитога архитекте Шмита грађевни саветник г. Бол&, који је показао своје умење рештаурацијом првостолне цркве загребачке и неколико наших православних. Сликарски рад на иконостасу извела је вешта рука најбољег нашег црквеног сликара г. Урогна Предвћа. Не осећам се спремним, да оцењујем једног и другог, могу само по оићем суду стручњака, рећи, да је ово најлепша црква у Троједници. Освећење је обавио потнисани као надлежни парох 22. Сепг. (5. Окт.) о. г. јер Бзегова Светост Преузвишени Гоенодин Патријарх нам Георгије, не могаше оба вити троносање због старости и неприлика у црквеној скупштини и због избора пред седника и трећине скупштинара. У очи освећања одржано је у обно вљеном храму бденије, а сутра у У 2 10 сати освећење. На узвишеном и лепо украшеном месту пред занадним вратима обављено је водоосвећење, а по том освећена скупоцена одјејанија, која је поклонио г. Мак-

симовић, једно за преждеосвјашчену, а за обична једно. у коме је обављено освећење. Срнско певачко друштво појало је врло складно на потпуио уживање иноверног и нашег народа, кога је дунком била пуна црква. У своје време изговорио сам ову беседу: Богољубезни ! У име триједнога Бога, а у славу Сошествија Св. Духа, сврших ево но овлаштењу Његове Светости Преузвишенога Господина патријарха нашег Георгија св. чин освећења обновљеног храма овог. И досад смо се ми овде састајали на разним свечаностима, али никада још ни на једвој са таким осећајима радости и поноса као на данашњој. А како да и не?! Како да није радостан и ноносан сваки члан православне српске црквепе општине румске, када види овај свој св. храм сада по лепоти први у целој троједној краљевини, после онако жалоснога стања у коме је 69 година био, да смо од грехоте пред Богом, а од стида нред светом очи у земљу обарати морали. Са таким, ето, осећајима радости и поноса ступисмо ми данас у загрљај ове св. мајке, а она нас дочека са небесним даром; заодену нам радост и понос нобожношћу, без које то све никакве вредности неби ни имало. Тајанственим чином освећења раснламти нам чувства нобожности, св. песмама и молитвама, које је сам Бог у перо светит»-љима ставио, уздиже нам душу, срце и мисли у висине небесне, откуда нас блажене сенке милих наших предака радосно благосиљају, када нас таке виде у наручју са. цркве, у којој су се и о;ш у свима хришћанским врлинама учвршћивали, народност своју очували и душу своју спасли. Да, богољубезни моји, она је њих тврдом вером у Бога свемогућега, томлом љубави према ЕБему и непоколебивом надом на помоћ Његову челичила у свакоме добру једнога за другога, а све за народ свој. И данас на таласима св песама и мо литава наших круже око нас блажене сенке њихове и шапућу нам; децо ! у вери вам је снас; права љубав и синовска преданост св. цркви и својим архипастирима и